Можда су ово наше последње деценије на овој планети

Комбинација све озбиљнијих последица климатских промена и човековом спором реакцијом на њих поставили су човечанство на суморан пут који води хаотичном свету, који би могао да доведе до глобалног друштвеног колапса.

То се наводи у новом извештају, мелбурншке организације "Breakthrough National Centre for Climate Restoration", који је представио Крис Бери, бивши начелник генералштаба и пензионисани адмирал аустралијске морнарице.

„Аутори су изнели сурову истину о безнадежној ситуацији у којој се човечанство и наша планета налазе. У извештају се истиче да постоји реална могућност да људски род иде у правцу истребљења“, рекао је Бери.

Један од закључака јесте да климатске промене сада представљају средњорочну претњу по људску цивилизацију и да светске владе морају да појачају своје напоре у борби против глобалног загревања.

Штетни ефекти глобалног загревања ће се одразити на мањак хране и воде у неким деловима, што ће послужити као катализатор постојећим социо-политичким нестабилностима и погоршати немир и сукобе широм света.

На основу мањка предузетих мера на глобалном плану, аутори извештаја рачунали су на сценарио да се настави са постојећим нивоима загађивања, што би до 2050. године узроковало порасте просечне температуре за три степена Целзијуса у односу на прединдустријско доба.

Топљење глечера, дестабилизација ваздушних струја и губитак монсуна

Ефекат овога био би топљење великих ледених површина, које у данашњим условима одбијају сунчеву светлост, што би додатно допринело загревању планете. Дошло би до широко распрострањеног губитка пермафроста, суша и одумирања живота у деловима Амазоније.

„Дестабилизација ваздушних струја значајно ће утицати на интензитет и географску дистрибуцију азијских и афричких монсуна, а заједно са додатним успоравањем Голфске струје доводи у питање системе за одржавање живота у Европи“, истиче се у извештају.

Северна Америка била би изложена катастрофалним климатским екстремима, укључујући пожаре, топлотне таласе, суше... Нестали би летњи монсуни у Кини, а нивои великих азијских река били би значајно нижи због губитка више од једне трећине хималајског леда.

Губитак глечера у Андима би износио и до 70 одсто, а падавине у Мексику и Централној Америци би опале за 50 одсто.

Модел у истраживању претпоставља да до 2100. године просечна температура порасте за пет степени Целзијуса у односу на прединдустријски период.