Читај ми!

Глас српске науке далеко се чује - Гордана Вуњак Новаковић добитница престижне награде

На онлајн церемонији додела најпрестижније европске награде за проналазаче, српска научница Гордана Вуњак Новаковић освојила је највећи број гласова, и постала носилац Награде публике коју додељује Европски завод за патенте.

Гордана Вуњак Новаковић је за иновативни допринос у биомедицини изабрана и за финалисткињу престижне Европске награде за проналазаче за ову годину.

У тој категорији, била је у конкуренцији са још двојицом финалиста, научницима и истраживачима из Немачке: Метином Колпаном и Карлом Леом. 

Награда за животно дело припала је физичару Карлу Леу.

Ипак, церемонија доделе награда завршена је објавом победника Награде публике. За добитника се гласало на интернет-порталу Завода од 4. маја.

Највећи број гласова (48,1 одсто) добила је Гордана Вуњак Новаковић. Тако је победила у конкуренцији 15 финалиста.

Водитељи програма су је упитали да ли је икада, док је почињала каријеру на универзитету у Србији „уопште могла да помисли да ће једног дана бити проналазач".

„О да, увек сам била проналазач, и док сам била у Београду и учила од мојих ментора, а онда и када сам наставила у Бостону. То је све 'експлодирало' када сам дошла до Колумбије. Ту раде људи који су увек спремни на сарадњу, а треба да знате да је то главни 'састојак' за свако научно истраживање. Најбољи део у свему томе што радим са толико младих и талентованих људи", рекла је научница која је добила велику подршку гласача, али и аплауз својих колега. 

Рад Гордане Вуњак Новаковић, професорке Универзитета Колумбија, чланице САНУ и прве Српкиње и жене која је постала члан Националне академије инжењерства САД, решио је комплексне проблеме у вези са заменом оштећеног ткива, што је определило ЕЗП да први пут једна научница из Србије буде у финалу у престижној категорији „Животно дело". 

Најцитиранију српску научницу до сада, као дете је инспирисао један од највећих светских умова Никола Тесла. Покренула је проналажење алтернативног приступа у лабораторијском узгајању ћелија, што је довело до револуционарног постигнућа у култивацији ткива за примену у регенеративној медицини.

четвртак, 28. март 2024.
19° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво