Одржана друга дебата „Заштита животне средине – земљиште, вода, ваздух“

У свакој од шест тематских дискусија учествоваће до двадесет кредибилних личности, стручњака који могу да утичу на обликовање јавног мњења. Будући да су различитих политичких опредељења и идеолошких становишта, они ће у дебатама износити лепезу мишљења о датим темама.

Дебате је подржала Амбасада Шведске кроз свој програм Drive for Democracy.

Проф. др Владимир Стевановић, редовни члан САНУ у Одељењу хемијских и биолошких наука, казао је да би већу енергију требало уложити у подизање знања и свести грађана о животној средини, те у подстицање скромности и штедљивости у коришћењу природних ресурса – по угледу на скандинавске земље.

Говорио је о проблему градова у Србији који су биолошки гледано „паразити биосфере“ и указао да тај „паразитизам“ може да буде сведен на разумну меру пречишћавањем ваздуха, воде, сађењем зелених површина.

Према анализама Фискалног савета, више од три милиона грађана Србије испушта отпадне воде у септичке јаме, а два и по милиона грађана удише ваздух који није здрав.

Пројекције Савета кажу да је у заштиту животне средине потребно уложити осам и по милијарди евра у наредних 10-15 година.

Владимир Ђурђевић са Факултета за физику је упозорио да ће климатске промене правити Србији још веће проблеме будући да смо у делу света у коме су те промене видљивије; но и поред тога, нема већих акција које би те појаве ублажиле.

„Те екстремне природне појаве, које ће се одражавати на БДП, вероватно ће годишње утицати са два и више процената на раст привреде, што значи да би наш економски развој због тога  могао да буде угрожен“, казао је он.

Поводом недавно формиране радне групе Владе Србије која ће се бавити загађењем, стручњак за климатске промене Данијела Божанић поздравила је њено оснивање и казала да је доживљава као кризни штаб. Међутим, све мере су дугорочне.
Како је навела, кад се у Србији говори о загађењу, истичу се три изазова: низак водостај, температурна инверзија и котлине.

„Лети кад осећамо непријатан мирис, то оправдавамо ниским водостајем, а не чињеницом да немамо пречишћавање отпадних вода“, рекла је она.
Како је навела, у Србији се пречишћава од 8 до 16 одсто отпадних вода, а у Индији 30 одсто.

Елизабет Пауновић, консултант за Светску здравствену организацију, рекла је да загађење ваздуха има највећи појединачни утицај на здравље у Србији, због чега сваке године буде до 6.400 превремених смрти.

Она је упозорила да се због климатских промена и повећања температуре Србија данас суочава са болестима са којима се раније није суочавала, попут грознице Западног Нила.