Календар

Данас се даном сматра време које протекне између две поноћи, али раније није било тако.

Астрономи су од другог века па све до 1925. године рачунали један дан као време које протекне од поднева једног дана, до поднева следећег дана.

У древном Вавилону, а касније и у Грчкој, астрономски дан је био издељен на часове; дужина тих часова није била 60 минута, већ је варирала од 45 до 75 минута, у зависности од годишњег доба.

Поделу дана на два пута 12 часова, односно 24 часа, оставили су нам Вавилонци. 

Први јавни часовник данас се налази у Салцбуршкој катедрали и потиче из 1286. године. Нирнбершко јаје, први мали сат са опругом, конструисао је и направио немачки ковач Петер Хенлајн.

Дужи периоди могли су се рачунати гледањем у Месец, јер он кроз своје фазе од уског до пуног месеца, пролази у једнаким интервалима. Време окретања Месеца око Земље називамо лунарни или синодички месец или лунација, а траје 29,530588 дана, приближно 29,5 дана.

Нова временска јединица названа је година. То је период у коме се Месец 12 пута окрене око Земље. Периоди краћи од године су годишња доба.

Први календар до ког су искуствено дошли сви стари народи био је лунарни календар. Све што се дешавало касније било је дотеривање и усаглашавање земаљског и космичког времена.
Проблем свих календара у људској историји био је како тачно утврдити број дана у току једне године.

Година је време за које Земља на свом кружном кретању обиђе око Сунца, што се назива револуција. Сунчева или тропска година је време које протекне између два проласка Сунца кроз тачку пролећне равнодневнице и просечно траје 365,24218967 дана или 365 дана, пет сати, 48 минута и 46 секунди.

Поменимо још сидеричку или звездану годину, затим лунарну годину која је базирана на 12 лунарних месеци и траје 354 дана.

Како овај број дана 354 не одговара трајању природне године за пуних 11 дана, стари Халдејци су увели сваке треће године преступну годину која је имала 13 месеци.

Стари Египћани су време рачунали од једног до другог појављивања Сиријуса – најсветлије и највеће звезде у сазвежђу Пса. Ондашњи астрономи утврдили су да тај период траје 365 дана, али током 1,5 миленијума, тачније за 1.460 година, уочено је да се за Сунчевом годином каснило читавих 365 дана. Тај период назван је Сотисов период. Када је отпочело бројање дана од једног до другог појављивања Сиријуса, сваке четврте године појавио би се дан више, па је закључено да година траје 365,25 дана.

У египатски календар преступна година је уведена 238. године пре нове ере. Документ о томе у науци је назван Канопски едикт.

Недеља се као период од седам дана првобитно усталила у јеврејској традицији. Број седам је имао мистични, космолошки значај, употребљавао се у вавилонским и асирским календарима. Сунце, Месец и планете које се могу видети голим оком чине „седам лутајућих звезда". Седам је и приближан број дана између месечевих мена, односно четири пута седам дана је један месец.