Зашто је Јупитер гасни гигант, а Марс личи на Земљу

Према студији објављеној у часопису Нејчр астрономи, дистрибуција планетарних карактеристика у нашем Сунчевом систему вероватно је резултат протопланетарног диска који се формирао око нашег младог Сунца пре око 4,5 милијарди година. 

„Питамо се и истражујемо, како још у најранијој историји настанка Соларног система, није дошло до мешања различитих материјала у један“, рекао је  водећи аутор студије, Рамон Брашер, истраживач са Одељења за науку о животу на Земљи са Токијског технолошког института у Јапану.

Првобитно су научници, који су истраживали својеврсну расподелу материјала о чијем се историјату мало зна, сматрали да је у том процесу велику улогу имао Јупитер.

Сматрали су да је величина гасног гиганта, највероватније могла да делује као нека врста „одбијача“ материјала који су се кретали кроз Сунчев систем.

Брашер и коаутор студије Стефан Мојзис, професор са одељења за геолошке науке из Колорада, одлучили су да симулирају Јупитерову улогу у раном Сунчевом систему. Подаци су открили да Јупитер, упркос импресивној величини, није био довољно велики да спречи да се каменити материјал помера према Сунцу.

Истраживачи су потом скренули пажњу на посматрање младих далеких звезда. Њихови системи су окружени дисковима које садрже наизменичне траке гаса и прашине са ниским и високим притиском.

Резултат такве конструкције и функционисања, могао би бити – управо различита расподела метеријала који је стварао елементе Сунчевог система.

Велика разлика у расподели материјала по планетама била је разнолика, па је тако некима, попут Земље, омогућила драгоцене „живототворне“ материјале.

Наша планета је у тој расподели добила материјале богате угљеником, што је у комбинацији са осталим „што нам је додељено“, условило појаву воде и органског света на Земљи, наводи се у студији.