Преиспитивање класичне литературе у школи

„Као прво, морамо размишљати о томе како наше дисциплине унапређују или 'прећуткују' одређене приче, и морамо учинити све да ученици наше подучавање виде као неутрално, без наметнутих порука. Потребно је да разговарамо о томе због чега се одређени текстови предају из године у годину“, рекла је професорка Дичис.

Наслови који се често налазе на врху средњошколских листа за читање сматрају се „класицима“ или су потребни за „културу писмености“, рекла је она. Међутим, аутори – обично белци европског порекла и мушког рода – не одражавају различитост ученика у учионици.

Професорка Дичис каже да та дела, без преиспитивања расе и рода аутора, могу искључити ученике који се не проналазе у тексту, и натерати их да сматрају да њихови гласови нису цењени. Одсуство оваквог преиспитивања такође доприноси да се искуства ученика из доминантних група сматрају „нормалним“.

Професорка Дичис због тога охрабрује наставнике да размотре идеологију у текстовима који се налазе на списку литературе, а да ученицима дају одређене „алате“ да испитају оно што читају.

У оквиру истраживања, она је провела одређено време у средњој школи држећи часове књижевности и показујући ученицима како да критички истраже књижевно дело.

Ученици су проучили студије, објављене у протеклих сто година, које се обично препоручују када је реч о изучавању појединих дела, затим националне и локалне стандарде за проучавање одређених текстова, као и локалне и државне курикулуме. Средња школа била је смештена у предграђу, на Средњем западу, а ученици су претежно били белци.

Њено истраживање је открило да су лекције ојачале свест ученика и препознавање порука моћи и опресије у класичној литератури. На крају студије, 77 одсто ученика – што је повећање за 27 одсто – препознало је политизовану природу предавања ових традиционалних текстова. Професорка Дичис каже да је већини ученика било непријатно да говоре о угњетавању и неправди у одређеном тексту, а да су ученици друге боје коже показали већу свест о тим питањима.

Професорка је навела да „морамо створити могућности да ученици науче да примене нова критичка сочива на своја образовна искуства и свет око себе“. Такође, важно је да се предавачи, који имају различита уверења и предрасуде, позабаве разним пристрасностима у настави.

„Сви смо политичка бића и, да ли то препознајете или не, увек подучавате из сопственог система веровања. Битно је препознати и разумети како наше идеје или уверења утичу на то како подучавамо.“