Годину електрохемије у Србији увеличаће угледни светски научници

Тринаест научних и стручних организација донело је заједничку Декларацију о проглашењу 2020. за Годину електрохемије у Србији. Током наредне године биће организован низ догађаја који ће кулминирати састанком Међународног електрохемијског друштва у Београду, а значајан гост биће овогодишњи добитник Нобелове награде за хемију, Стенли Витингем.

У петак, 29. новембра, на Технолошко-металуршком факултету, представници 13 научних и стручних организација потписали су заједничку Декларацију о проглашењу 2020. за Годину електрохемије у Србији, у жељи да упознају најширу јавност у Србији са електрохемијом и мотивишу младе да се баве овом перспективном и веома важном науком.

Захваљујући великом залагању и резултатима српских електрохемичара, Београд ће од 30. августа до 4. септембра 2020. године бити домаћин 71. годишњег састанка Међународног електрохемијског друштва (The International Society of Electrochemistry), на којем ће се окупити најугледнији светски истраживачи из ове области, укључујући и овогодишњег добитника Нобелове награде за хемију, Стенлија Витингема.

Током 2020. у Србији ће бити организовани и бројни догађаји који ће представити значај електрохемије у савременом свету и упорност истраживача у проналажењу снажних, поузданих и јефтиних алтернативних извора енергије, који су, између осталог, довели до развоја данас незамењивих литијум-јонских батерија, а научници најзаслужнији за њихов развој – Џон Б. Гудинаф, М. Стенли Витингам и Акира Јошино, добили су Нобелову награду за хемију 2019.

Електрохемијска наука у Србији одавно постиже значајне резултате

Од првих експеримената које је крајем 19. века изводио професор Сима Лозанић, преко професора Панте Тутунџића и академика Александра Деспића, Драгутина Дражића и Миленка Шушића, који су били зачетници и оснивачи такозване Београдске електрохемијске школе седамдесетих и осамдесетих година 20. века, до бројних данашњих електрохемичара изниклих из те школе, српска електрохемија је била планетарно препознатљива и дала је изузетан допринос укупном развоју ове науке у свету.

Потписници Декларације су: Друштво физикохемичара Србије (ДФХС), Друштво за истраживање материјала Србије, Институт за мултидисциплинарна истраживања (ИМСИ), Институт за нуклеарне науке Винча (ИНН Винча), Институт за хемију, технологију и металургију (ИХТМ), Институт техничких наука Српске академије наука и уметности (ИТН САНУ), Инжењерско друштво за корозију (ИДK), Савез хемијских инжењера Србије (СХИ), Српско хемијско друштво (СХД), Технолошко-металуршки факултет (ТМФ), Удружење инжењера Србије за корозију и заштиту материјала (УИСKОЗАМ), Факултет за физичку хемију (ФФХ) и Центар за промоцију науке (ЦПН). 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво