Тешко је утврдити када је саграђен, а један је од наших најлепших манастира

Главна манастирска црква свете Тројице грађена је у типичној Рашкој школи. Фасада је урађена у романском стилу од сиге, а живопис цркве представља право ремек дело.

Фреске су осликавали најбољи мајстори византијског стила, које је краљ Урош довео из Цариграда. Најпозантнија фреска је Успење свете Богородице, која се налази на западном зиду цркве на површини од 40 метара квадратних.

Осим породице Немањић, зидови Сопоћана чувају и друге иконе и фреске, међу којима су сцене из Христовог живота, као и велики литургијски празници.

Управо због свих уметничких, културолошких и историјских карактеристика, манастир Сопоћани се налази на УНЕСKО-вој листи заштићених споменика културе. Није познато када је манастир изграђен, али се претпоставља да је то било у другој половини тринаестог века.

Тачан датум изградње тешко је утврдити, с обзиром да је у седамнаестом веку претрпео велика оштећења од стране Турака, а прва озбиљнија реконструкција манастира извршена је почетком двадесетог века.

У цркви Свете Тројице чувају се мошти краља Урош Првог, али и део моштију светих Kозме и Дамјана, који су пренети са Kосова у Сопоћане.

Манастир Сопоћани налази се на око седамнаест километара од Новог Пазара, на изворишту српске средњевековне државе Немањић и припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве.

Значај манастира Сопоћани и његовог ктитора краља Уроша Првог јесте и у томе што је он заједно са својом супругом Јеленом Анжујском увео многе савремене, западњачке иновације у тадашњу средњевековну Србију.