Зашто је Легат Надежде и Растка Петровића недоступан публици

Музеј Надежде и Растка Петровића у Професорској колонији годинама је затворен и празан. Рођена сестра ово двоје великана српске културе, Љубица Луковић, завештала је 1975. године Народном музеју свој дом, са жељом да ту буду изложени вредни радови и лични предмети који су припадали славној сликарки и знаменитом писцу.

Овај поклон данас има влажне зидове, па је немогуће ту сместити и излагати вредна дела. Реконструкција би коштала више него да се кућа сруши и подигне нова, сматрају кустоси. Најскупље је, ипак, када се ништа не ради.

Зарђала капија у Улици Љубе Стојановића 25, закључана. На табли пише да је ту „Меморијални музеј Надежде и Растка Петровића“. Улазна врата, или оно што је од њих остало, скрива растиње. Зидови у приземљу зелени од влаге која деценијама натапа темеље, трули олуци и метални кров, дрвене жалузине са којих је фарба одавно спала.

Постоји и обавештење да ће због неодложних радова на згради, Музеј до даљњег бити затворен за публику. И тако је већ више од 30 година. Једном недељно кућу обиђу само радници обезбеђења и текућег одржавања из Народног музеја.

„Ништа конкретније од радова зато што објекат захтева темељну санацију и адаптацију са кречењем зидова због влаге. Значи, није само у питању замена инсталације или кречење објекта. Објекат захтева врло озбиљне радове, али нису тако великих габарита да не би требало да буде нешто са чим нећемо моћи да изађемо на крај“, наводи Гордана Грабеж, оперативни директор Народног музеја.

Сада када је завршен Народни музеј, може да се ради и на објектима који му припадају, попут Галерије фресака и Легата Надежде и Растка Петровића.

„Идеја је да већ током наредне године урадимо пројектни задатак и да урадимо пројекат санације и адаптације и чим се створе услови, чим се обезбеде средства, да пређемо на конкретне физичке, грађевинске радове“, додаје Гордана Грабеж.

Кућу је Музеју поклонила Надеждина рођена сестра Љубица Луковић 1967. године. Када је затворена за посетиоце 1986. године, збирка коју чине слике, библиотека, плоче, разгледнице и предмети примењене уметности, али и намештај, склоњени су у Народни музеј. Део је изложен, а део се налази у депоу.

„Надежда Петровић, наша велика и превелика сликарка је апсолутно, ту су сагласни највећи зналци те епохе, она је кључна личност српске модерне. Савремено, модерно српско сликарство у суштини почиње са њом. Њен брат, Растко Петровић, је једно од кључних имена српске модерне књижевности. Стављају га упоредо са Милошем Црњанским. То је наравно, препознато још у оном периоду после Првог светског рата, наглашава историчар Небојша Дамњановић.

Када буде обновљен Музеј породице Петровић у Професорској колонији, у приземљу ће бити изложена лична и културна добра Надежде и Растка, а први спрат биће место где ће се организовати културна дешавања.

број коментара 0 Пошаљи коментар