Правилно брање лековитог биља

Различити делови исте врсте биљке беру се зависно од периода вегетације.

Цветове је најбоље брати на почетку цветања, јер су тада најквалитетнији и имају више лековитих супстанци и етеричних уља.

Семе и плод беру се кад су зрели. Кору је најбоље сакупити у рано пролеће.

Надземни делови биљке секу се маказама или ножем.

Убрано лековито биље треба што пре осушити да би се спречила разградња лековитих материја и да би се очувала природна боја биљака.

Сушење се обавља у хладу, на промаји. Само се корење и плодови суше на сунцу.

Лековити састојци 

Супстанце важне за деловање лековитог биља обично се налазе само у једном делу биљке, тако да је потребно знати који део се користи.

То могу да буду корен (radix), задебљање на стаблу или корену (tuber), подземно стабло (rhizoma), луковица (bulbus), део стабла (lignum), струк биљке (stipes), лист (folium), кора (cortex), цвет (flos), плод (fructus), смола (resina) или надземни део биљке у цвату (herba).

„Корен треба набавити у периоду кад нема вегетације, у касну јесен или у рано пролеће, јер су тада у њему задржана сва лековита својства. Јер, у току вегетације лековити састојци се распореде по биљци“, објашњава дипл. инж. пољопривреде Славица Радуловић, која је завршила специјализацију при Институту за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“.

Количина хемијски активних супстанци у биљци зависи од услова у којима је узгајана, од надморске висине, температуре, влажности; затим од периода брања, начина брања, сушења и чувања.

У различитим периодима вегетације различита је количина појединих хемијских састојака. Најлепше примерке на терену требало би оставити за размножавање.

„Најбоље лековито биље налази се на високој надморској висини. Квалитет лековитог биља са тих висина огледа се у томе што садржи већи проценат етеричног уља и такве врсте биљака су врло лековите и погодне за брање, јер долазе обично и из незагађене средине“, сматра Славица Радуловић.

Неправилно брање штети

Током једног дана најбоље је да се бере само једна врста биљке да не би дошло до мешања различитих врста, што касније утиче и на добијено лековито средство.

Цвет се бере на почетку цветања јер тад има највише активних супстанци. Прецветали и увели цветови се не беру.

Почетак цветања, али не и период цветања, најповољније је време за брање лишћа, мада постоје и изузеци.

Код веома младих биљака листови су пуни воде и сиромашни су активним супстанцама и такође их не треба брати.

Време брања код плода варира, тако да се код неких бере недозрео, а код других потпуно зрео плод.

Убране делове биљке, односно биљне дроге, требало би што пре допремити до места где ће се сушити, јер за врло кратко време могу да изгубе своја лековита својства.

Убрано биље се суши на сувом месту и промаји, а температура сушења не сме да буде виша од 40 Целзијусових степени.

Често се преврће, а примерци који се не суше како треба или их нападне плесан се одбацују.

Важно је одредити време када је биљка осушена. Цветови се, на пример, суше између три и шест дана, а листови до осам дана.

Максимална температура сушења за цветове је између 35 и 40 Целзијусових степени, а коре до 60 степени.

Неправилно убрана биљка и неправилно осушена биљка може да донесе токсичне проблеме код самих берача, као и код људи који то лековито биље употребљавају.

Неправилно убрана и неправилно осушена биљка, за коју мисле да ће им помоћи, у ствари, може у здравственом погледу много да им одмогне.

Зато је правилно брање драгоцено колико и сама лековита својства биљака.

„Правилно брање лековитог биља треба да буде у подне, кад је највећа врућина, због тога што тада у самој биљци постоји највише етеричног уља. Сушење мора да се обави искључиво на промајном месту и у хладовини. Док се суши, лековито биље не сме да прими стране мирисе од других биљака, или неких других супстанци“, каже Радуловићева.

Сушењем биљне дроге, односно делова лековитог биља, губи се вода, тако да се лековити састојци на извесно време конзервирају.

Садржај влаге лимитиран је за сваку биљну врсту и варира од 10 до 15 одсто. Уколико се претера са сушењем, биљке ће се током паковања распасти.

Рок трајања неке биљне дроге зависи од врсте и услова чувања и обично траје од неколико месеци до неколико година, зависно од тога колико може да се очува лековито својство биљке.

Амбалажа има велику улогу у очувању лековитих супстанци – штити их од влаге, температуре, светла, нечистоће.

Свако паковање требало би да има етикету са називом биљке и подацима о класи, години бербе, по могућности и пореклу, то јест месту са кога потиче.