Трилобити се пре 500 милиона година кретали „у чети“

Научници кажу да фосили трилобита, изумрлих зглкавкара, откривени у линеарној формацији у Мароку, могу указивати на колективно понашање, било као одговор на знакове опасности, или као део сезонске репродуктивне миграције. 

Откриће, објављено у часопису Сајентифик рипортс, указује на то да је понашање у групи код организама пре 480 милиона година, упоредиво са кретањем савремених животиња.

Др Џин Ваније је објаснио да се зна да су и начини колективног и друштвеног понашање такође део еволуције.

Додао је да и код данашњих животиња постоје линијске формације као што је то случај са гусеницама, мравима или јастозима.

Ипак, порекло колективног понашања остало је углавном непознато.

Др Ваније и његове колеге описали су неколико линеарних формација трилобита чији су остаци пронађени у Мароку, и за које се сматра да потичу из доба ордовицијума.

„Трилобити, ampyx priscus, имали су дужину између 16 и 22 милиметра, имали су чврсту кичму на предњем делу тела, а на леђима пар веома дугачких бодљи. Пронађени остаци сугеришу да су јединке биле распоређене линијски, и да им је предњи део тела био окренут у истом правцу, док су одржавали контакт преко својих бодљи“, објаснио је др Ваније.

„Овакав начин кретања и групног понашања је можда био одговор на неповољне утицаје из околине, што је припаднике трилобита ampyx priscus натерало да се пресели у мирније и дубље воде. Такође, могуће је и да је линијско кретање облик сезонског репродуктивног понашања које укључује миграцију сексуално зрелих појединаца на мрестилишта“, додао је Ваније.

Пошто се зна да трилобити из ордовицијума нису имали развијено чуло вида, истраживачи верују да су своје кретање координисали користећи сензорну стимулацију помоћу бодљи и хемикалија.