Још доказа о удару огромног астероида и „мини-леденом добу“

Научници су анализирали састав тла у области Вондеркратер у Јужној Африци, и открили велике количине платине.

Како су навели, то откриће подржава претпоставку о телу које је погодило Земљу и проузроковало „мини-ледено доба“.

Многи научници верују да је тако настало ледено доба уништило на десетине врста сисара, укључујући мамута, али и утицало на људску популацију.

Научници сматрају да је платина, пронађена у узорцима тла широм света, доказ о остацима астероида, који је пао на Земљу.

До сада је доказ о томе да су астероиди утицали на то време, и да су потенцијално довели до „мини-леденог доба“ документован само на северној хемисфери где је пронађено 28 подручја у чијем тлу су биле велике количине платине.

Налази истраживача са Универзитета Витвотерсранд у Јоханезбургу у Јужној Африци употпуњени налазима из Чилеа, подржавају теорију да је астероид ударио у Земљу, оставивши глобалне последице.

„Мини-ледено доба“, настало пре око 12.800 година због брзог хлађења у периоду млађег дријаса, као последицу је имало истребљење многих врста великих животиња.

Прашина и замрачења могли су да утичу на температуре на Земљи 

Још једну теорију у вези са овим догађајем представили су амерички научници 2007. године тврдећи да је хлађење покренуто услед прашине настале због удара астероида.

Наиме, прашина која је циркулисала у атмосфери после удара, могла је смањити количину Сунчеве светлости која допире до Земље, утичући на раст биљака и температуре на Земљи.

Др Франсис Такерај са Института за еволуционе студије на Универзитету Витвотерсранд, верује да платина пронађена у Јужној Африци доказује да је истребљење многих великих животиња у глобалу могло да буде изазвано једним или вишеструким утицајима астероида.

„Наш налаз бар делимично подржава веома контроверзну хипотезу о дешавањима у млађем дријасу. Озбиљно треба да истражимо могућност да је удар астероида негде на Земљи могао да изазове климатске промене на глобалном нивоу. И то је можда донекле допринело процесу изумирања великих животиња на крају плеистоцена, после последњег леденог доба“, рекао је др Такерај.

Многи сисари су изумрли у Северној Америци, Јужној Америци и Европи у време млађег дријаса.

У Јужној Африци, неколико изузетних великих животињских врста је изумрло током тог периода, укључујући дивовског афричког бизона и велику зебру.

Удар је у то време могао да утиче и на људску популацију.

Др Такерај закључује да драматично заустављање развоја употребе и производње каменог алата у Северној Америци и камених предмета, које је користило становништво у Јужној Африци током тог периода, указује на то да је астероид могао изазвати глобалне последице и по људе.