Нобелова награда за хемију за развој литијум-јонске батерије

Литијум-јонске батерије су преобразиле свет технологије. Ове батерије напајају апарате које свакодневно користимо, као што су паметни телефони, лаптопови, па чак и електрична возила.

„Својим радом овогодишњи лауреати за хемију поставили су темељ бежичног друштва ослобођеног од фосилних горива“, саопштили су у Нобеловој фондација објављујући овогодишње победнике.

Џон Б. Гуденоу је рођен у Немачкој 1922. године и тренутно ради на Универзитету у Тексасу у Сједињаним Државама. Уједно он је постао најстарији добитник овог значајног признања. Професор Стенли Вајтингам је рођен 1941. године у Великој Британији и тренутно предаје на Универзитету у Бингамтону у Држави Њујорк. Трећи лауреат, Акиро Јошино, рођен 1948. године у Јапану, професор је на Универзитету у Нагоји.

Рад овогодишњих добитника Нобелове награде за хемију довео је до развоја „лагане, веома издржљиве батерије која се може пунити више стотина пута пре него што јој перформансе ослабе“, наводи се у образложењу.

Предност ових батерија је то што се њихов рад не заснива на хемијским реакцијама које разграђују електроде, већ на литијумским јонима који теку између аноде и катоде. Ове батерије су унеле револуцију у нашу свакодневицу од када су се први пут појавиле на тржишту 1991. године. Оне су поставиле темеље бежичног друштва без фосилних горива и од највеће су користи за човечанство, додаје се у образложењу.

Професор Вајтингам је развио прву функционалну литијумску батерију почетком 1970-их. У наредним деценијама је успео да удвостручи њен потенцијал, а професор Јошино је успео да елиминише чисти литијум из батерије што их је учинило много безбеднијим за коришћење.

Нобелова награда за хемију додељена је 110 пут а награђено је 180 научника.