Упознати своје биће

„С временом сам схватила да прихватањем себе у потпуности, имам могућност да бескрајно упознајем и истражујем своје биће и тако друштву пружим себе као једну посебну јединку.“

Када у времену у којем уметник унапред зна да пут стварања и рада неће бити нимало лак, једна млада особа изабере баш тај пут – знамо да је реч о особи за коју је уметност и њено дело, и њено биће и суштина. То је случај са младом уметницом Јеленом Прокоповић, чија изложба под називом Станиште представља и њен мастер рад.

Изложба је, како сама ауторка истиче, више амбијентална инсталација него типична изложба вајарских радова и настајала је током четири године.

Јелена Прокоповић је рођена 1992. године у Сремској Митровици, а 2015. године je дипломирала на Академији уметности у Новом Саду, у класи професорке Бориславе Недељковић Продановић. Излагала је на бројним изложбама, самосталним и групним; добитница је значајних признања и награда, попут награде из 2015. године за најуспешнији рад из области вајарства на Академији уметности у Новом Саду.

Oдрастали сте у време рата и распада једне земље. Да ли ваша генерација и ви имате другачију перцепцију света него што су то можда имали ваши професори и узори?

Јелена: Јаз између наших генерација је изузетно велик, до те мере да ми заиста не причамо истим језиком. Моји професори су одрастали и градили свој живот у време идеологије која је друштво поставила у зону имагинарног комфора, али због тога је имало смисла стварати и градити себи нови свет. У моју генерацију, по рођењу, усађен је егзистенцијални страх, што је довело до снажне апатије код људи који у овим годинама треба да су најактивнији. То ће бити тешко превазићи.

Колико је за младог уметника важан његов ментор; да ли академија, школа дају младом уметнику и она предзнања која ће му требати касније током читавог стваралачког живота?

Јелена: Врло је важно да вам неко створи здрав однос према раду. Уметност је професија за коју морате да пролијете много зноја, а ментор треба својим примером да вам покаже да је вредно принети ту жртву. На крају је ипак све до вас и вашег труда, јер сматрам да права битка долази тек након академије.

Да ли се најбоље изражавате кроз вајарство или су Вам подједнако блиске и друге уметничке области?

Јелена: У свом раду склона сам истраживању у свим ликовним дисциплинама. Међутим, цртеж и слика ми заправо служе као поља истраживања теме којом се бавим, а затим ту идеју тежим да реализујем у скулптури као крајњем виду изражавања. Стога бих рекла да је скулптура за мене ипак основни медиј.

Крајни циљ ваше нове изложбе и инсталације јесте мир. Шта за вас представља мир, како га можемо постићи и шта бисте поручили онима који сада крећу вашим путем?

Јелена: Највећи унутрашњи проблем са којим сам се сусретала био је страх од неуспеха. То је, чини ми се, чест проблем свих младих људи – у жељи за позиционирањем у друштву. Међутим, с временом сам схватила да прихватањем себе у потпуности, имам могућност да бескрајно упознајем и истражујем своје биће и тако друштву пружим себе као једну посебну јединку. Управо та самоспознаја мени је донела унутрашњи мир као такав. То јесте моја порука младим људима који се одлуче за уметност. Пре свега, морају да буду свесни своје посебности и да у њу безусловно верују, а затим морају да имају снаге да то и покажу.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
20° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво