Убија ли дим са укусом малине

Много људи не зна шта садрже електронске направе за пушење, и на шта разни извештаји о њиховом утицају на здравље упозоравају.

Можда је најбитније питање, ипак, како су е-цигарете тако брзо почеле да се доводе у везу с необјашњивим здравственим проблемом – ако имамо у виду да су „ушле у моду“ пре непуних десет година.

Пре него што су се појавиле, постојао је сулфаниламид. Као један од првих лекова у ери антибиотика, сулфаниламид је био готово чудотворан. У то време излечити упалу плућа једноставним одласком у апотеку – било је попут фатаморгане.

Када се 1937. године на тржишту појавио сладак течни облик сулфаниламида са укусом малине, представљен као еликсир, није било препреке да га лекари препишу болесној деци (која би се одрекла и свог омиљеног суперхероја ако би се исти појавио у облику одвратне горке пилуле). До октобра исте године више од стотину пацијената који су били на терапији сулфаниламид еликсиром преминуло је из непознатих разлога.

Догодило се 1937, али догађа се и данас

Медицински експерти и регулаторна тела на озбиљним су мукама да схвате појаву мистериозне болести плућа повезане са употребом е-цигарета. Болест је дијагностикована код 530 људи широм Америке а седморо је преминуло.

Ни Центар за контролу и превенцију болести, ни Агенција за храну и лекове не могу са прецизношћу да кажу шта је узрок болести, нити зашто је направа која је требало да помогне људима да престану да пуше конвенционалне цигарете, које изазивају канцер, у неким случајевима можда била узрок смрти.

Међутим, историчари и адвокати за заштиту потрошача уочили су сличност са „сулфаниламид трагедијом“ из 1937, која превазилази ону очигледну: „отровна течност са укусом малине“.

Наиме, оба случаја показују да потрошач суштински није заштићен јер регулаторна тела и даље реагују на појаву тек када дође до ње, а готово да се не баве превенцијом.

„Постоје искрено потресна сведочења лекара који су преписали терапију сулфаниламид еликсиром, а затим гледали смрт деце“, описује Дебора Блум, добитница Пулицерове награде, у новој књизи The Poison Squad, која се бави историјатом Агенције за храну и лекове у САД.

Смрт тих пацијената је била болна, праћена грчевима, мучнином и престанком рада бубрега. Агенција за храну и лекове очајнички је слала научнике широм земље да утврде узрок трагичног исхода. Нико није имао представу шта је посреди све док хемичари нису испитали формулу лека од молекула до молекула, и открили да је „Масенгил“, фармацеутска компанија основана 1898. године, у свој антибиотик додавала етилен гликол. Другим речима, њихов еликсир је био комбинација сулфаниламида са укусом малине и антифриза.

Против кога се води истрага

Слична истрага се данас води у вези са мистериозном болести плућа, с тим што је узрок сада знатно теже пронаћи. Агенција за храну и лекове је у својој форензичкој лабораторији подвргла хемијској анализи више од 150 узорака, али није једноставно утврдити хемијски састав сваке течности за е-цигарете.

Од 53 пацијента чији су случајеви описани у студији објављеној у New England Journal of Medicine, 48 њих је користило е-цигарете које садрже ТХЦ, психоактивну супстанцу која се налази у канабису. Иако још није лабораторијски потврђено, „главни осумњичени“ засад је витамин E који произвођачи електронских цигарета, углавном на црном тржишту, користе за згушњавање ТХЦ уља. И то је, поред е-цигарете, „једини заједнички именитељ“ за ове пацијенте.

 У данашњој причи нема „Масенгила“, прецизније, нема једне компаније која би била светлост на крају тунела, ако под светлошћу подразумевамо коначно откриће узрока оболевања.

Додатно, има и неколико разлога због којих пацијенти можда нису дали тачне податке, рекла је новинарима Ен Шукет, заменица директора Центра за контролу и превенцију болести. Неки су били исувише болесни, неки званичницима нису хтели да кажу да користе ТХЦ...

Из тог разлога држава Илиноис је покренула анонимну анкету за здраве кориснике е-цигарета, у нади да ће се уочити разлика између здравих и оболелих корисника, јер, врло је могуће да је „у игри“ више од једног отрова.

Шта су е-цигарете

Е-цигарете познате као „електронски системи за уношење никотина“, 2013. године у свету је користило свега неколико милиона људи. Тада су многи експерти сматрали да такав начин уношења никотина у организам може да буде корисна алтернатива конвенционалном пушењу.

Разлог је био једноставан: е-цигарете не садрже штетну комбинацију супстанци која се налази у традиционалним цигаретама.

Према студији са Универзитета у Калифорнији, у Сан Дијегу (2012), онлајн је било доступно 288 марки е-цигарета (често са вишеструким производима у понуди). До јануара 2014. године, тај број се повећао на 466, што значи да је у просеку лансирано више од десет нових марки месечно.

Очигледно, куповало се много од самог почетка, тако да данас само у Великој Британији има више од три милиона корисника е-цигарета.

Овај експлозивни раст заслепео је научнике и регулативна тела.

„Лично сам запрепашћен тиме колико је тржиште брзо нарасло“, рекао је др Вилсон Комптон, заменик директора Националног института против злоупотребе дрога у САД. Међутим, питања која су до сада била отворена не односе на то шта се тачно налази у многим комерцијално доступним производима и какав утицај на здравље могу да имају.

И даље не постоји јасна регулатива шта се продаје, коме и како. Тако је било и 1937, али су истражитељи сазнали да је „Масегил“ произвођач и тражили су повлачење лека.

Ко производи е-цигарете

Код е-цигарета, прича је више попут поп музике – много људи се бави производњом, неки од њих су аматери, и нису регистровани као фирма, нарочито ако њихове мешавине садрже ТХЦ.

Ово се не односи само на црно тржиште. Чак ни највећи произвођачи е-цигарета нису подвргнути строгим регулаторним процедурама.

„До 2016. у САД није постојала регулатива за е-цигарете, а она која данас постоји више личи на швајцарски сир него на качкаваљ“, рекао је Дезмонд Џенсен, адвокат Центра за јавно здравље, за Вашингтон пост.

Дуготрајни ефекти редовног удисања пропилен гликола, органског једињења које чини већи део течности која испарава из електронских цигарета, такође су непознати. Ово једињење има широку примену у производњи – користи се прехрамбеној, фармацеутској индустрији, козметологији – и показало се да је безбедан за конзумацију, осим у врло високим дозама.

Неки докази – из позоришта, где се користи за стварање вештачке магле – указују да може да иритира респираторни систем, али не постоје дугорочни подаци о ефектима инхалације.
Многе е-цигарете садрже хемикалије које се додају због укуса, а о њима се мало зна. Тестирања постоје, али имплементација безбедносних регулатива је спора.

„Потребна су озбиљна, класична тестирања ових производа пре него што се нађу на тржишту – као и за лекове, уосталом. Реч је о методама чијом применом би требало да се избегне ризик, а зна се да е-цигарете известан ризик. На пример, једном врстом тестирања 31 састојка најпопуларнијег напитка на свету – кафе, показало се да 23 потенцијално могу да буду штетна, што је готово 71 проценат. Са оваквим тестом свакако ћете добити да е-цигарете изазивају канцер. А то није решење. Зато нам је потребна већа научна сигурност, дакле више тестирања и поуздани резултати истраживања, али и боље регулативе за ове производе“, каже др Томас Хартинг, професор токсикологије на Универзитету Џонс Хопкинс.

Трагедија са сулфаниламидом била је прекретница за заштиту потрошача у САД. Годину дана касније Агенција за храну и лекове добила је право да од компанија тражи доказ о безбедности производа пре него што он се појави на тржишту.

И данас постоји механизам који би требало да спречи појаву производа који може да отрује или усмрти људе, али он, нажалост, постаје видљив тек као реакција на смрт или болест. И, ако се погледају некадашњи случајеви тровања, и данашња криза као директна последица по заштиту потрошача, чини се да и даље произвођач има веће право да прода – од права потрошача да зна да ли је то што користи безбедно.