Центар у Сочију обнавља популацију персијског леопарда

То је први центар такве врсте у Русији за узгој великих месождера, који се након боравка у њему пуштају у дивљину.

Десет младунаца леопарда рођено је у Центру од 2009. године, а неколико их је пуштено у дивљину.

Центар учествује у програму размене леопарда, па ће тако леопард Фишт ускоро бити послат у један од европских зоолошких вртова, док ће Сочи добити леопарда друге генетске линије.

Остале животиње су изоловане једна од друге и од људи, како би остале дивље и могле несметано да се врате у дивљину.

Николај Воронин, шеф Центра за узгој и рехабилитацију леопарда, каже да су и овај пројекат, а и сам Центар, јединствени и ван граница Русије по много чему:

„Инфраструктура и методе рада су јединствени, као и резултати рада које смо постигли. Пре свега, то је због чињенице да се од 2013. родило осам леопарда, од којих су неки већ у дивљини".

Иначе, персијски леопард је један од најкрупнијих у својој врсти. Дужина тела му је од 125 до 171 сантиметар, а дужина репа од 94 до 116 сантиметара; достиже тежину између 60 и 70 килограма. Сматра се да на планети има од 870 до 1.300 јединки.

Ове грабљивице живе по утврђеном распореду, почев од исхране, па све до парења.

Одрасли леопарди могу се парити и до 274 пута за седам дана у сезони парења, кажу у Центру. У природи су активни углавном ноћу и у раним јутарњим часовима.

Као и друге мачке, лове дивљач. Велики су ловци, па неретко хватају дивљач и већу од себе.

Персијски леопарди потичу са висоравни, углавном из делова Авганистана, Ирана и Туркменистана.

Углавном живе самотњачки живот, а не у чопору. Са женком се сусрећу само у време парења, после чега њен гравидитет траје око 100 дана.

Ловокрадице су готово истребиле ову врсту дивљих мачака, па се у Сочију свим силама труде да обнове њихову популацију.