Покојници се мрдају дуго након смрти

Истраживачи аустралијског центра за декомпозиционе процесе дошли су до тог закључка користећи специјалне камере које бележе материјал током дужег периода (time-lapse) да би снимили декомпозицију тела.

Већ 17 месеци камере праве фотографије на сваких 30 минута целог дана, али не и ноћи.

Током читавог тог периода тела су наставила да се померају.

„Утврдили смо да се руке померају толико да уколико су на почетку биле припијене уз тело покојника, касније су одмакнуте приметно“, објаснила је Алисон Вилсон са Универзитета Централног Квинсленда.

Нешто пост мортем померања се очекује током почетног стадијума декомпозиционог процеса, објашњава Вилсонова, али чињеница да се то наставило током читавог периода је веома изненађујућа.

„Верујемо да се померање може објаснити декомпозицијом јер се тело мумифицира и лигаменти се исушују“, наводи Вилсонова додајући да то може бити изузетно корисно код неразјашњених убистава, то јест случајева смрти. 

Штавише, откриће би могло да промени начин на који научници анализирају и тумаче оно што су затекли на месту злочина, нарочито када је тело убијеног пронађено након неког времена. 

До сада би, уколико не постоје докази да је тело померано, било да су то учиниле животиње или човек, форензички стручњаци полазили од претпоставке да је затечен положај тела, положај у време смрти. 

Будући да је ово прво истраживање у којем је коришћен тајм-лепс метод за истраживање декомпозиције људских остатака, то је и први доказ да претпоставка о позицији тела у време смрти није нужно тачна.

Студија о открићу да су „тела живахнија" него што се мислило тек треба да буде објављена, али се сажетак већ може наћи на сајту Forensic Science International: Synergy.