Београд – место где ЦЕРН-ови истраживачи размењују искуства и идеје

О честицама од којих је саздан Универзум, више од 80 ЦЕРН-ових истраживача из 20 земаља ове недеље дискутује у Београду. То је први међунарни скуп о овој теми који се одржава у нашој земљи откако је Србија постала пуноправна чланица ЦЕРН-а, највеће научне организације у Европи.

„Сарађујемо са колегама из целог света и састајемо се најчешће у ЦЕРН-у, а некад и у неком другом граду, да бисмо међусобно разменили идеје. То што се сада ова радионица одржава у Београду, показује како је наша, београдска група препозната у оквиру те велике колаборације која има више од 3.000 физичара. Наша београдска група има седморо, али ми смо препознати као довољно значајни да се нама повери организација једног таквог скупа“, рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, др Лидија Живковић, научни саветник Института за физику.

„Ми знамо да је Универзум састављен од материје, честице су, као што знамо, протони и електрони, међутим, ми такође имамо интеракцију између тих честица. Оно што је нама познато је електрична и магнетна, значи електромагнетна, а ту постоје и слабе интеракције које су на пример одговорне за радиоактивни бета распад, или јаке, које су онда одговорне за нуклеарне силе на пример у протону“, рекла је др Живковић и додала да научници, који су се окупили у Београду, проучавају модел који описује те основне честице, материје и интеракције који се зове – стандардни модел.

„Они проучавају физику стандардног модела и покушавају да објасне и што прецизније измере параметре тог стандардног модела“, објаснила је др Живковић.

„Све ове интеракције које сам поменула, оне такође имају честице преносиоце тих интеракција, тако да, на пример, нешто у чему је наша група интензивно учествовала је мерење масе 'W' бозона који је преносилац слабих интеракција, на пример. Значи то је једна од тема, али тема је у ствари цео стандардни модел, изузев Хигсовог бозона и 'топ кварка' који су посебне целине. Људи који раде ту тематику су се скупили ове недеље у Београду да би разменили идеје, дискутовали и гледали како и шта даље треба да се мери, пошто смо скупили огромну количину података“, испричала је др Живковић.

„Све то треба да се упореди и анализира и да се провери колико се поклапа са предвиђањима. Уколико се не буде поклопило, сада ми смањујемо те грешке, онда то даје индикацију рецимо за физику ван стандардног модела, која би описала неке друге појаве у васиони“, рекла др Лидија Живковић.

Примена у терапији код малигних болести 

Живковићева је додала да је највећа вредност науке сазнајна вредност, али да постоје и друге њене вредности које се неретко занемарују.

„Ми у ствари сазнајемо, откривамо, сазнајемо више о природи око нас, у овом случају ми малтене гледамо у прошлост Универзума и сазнајемо шта се дешавало непосредно после креирања. Међутим, друга вредност која се јако често занемарује – рецимо, ми користимо детекторе који детектују честице и акцелераторе који убрзавају честице које се онда сударају, а које ми детектујемо. Ти детектори и акцелератори у ствари су носиоци развоја нових технологија. Друга ствар је развој програмирања, интернета...“, изјавила је др Живковић.

Нагласила је да акцелераторска физика може дати резултате који се примењују практично у медицини.

„Акцелераторска физика је нешто што се развија у ЦЕРН-у. Наша једна група из Србије ради на експерименту који испитује могућност антипротонске терапије рака. То су последице које се доста често занемарују“, испричала је др Живковић.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво