Професор Мирослав Kрстић постао инострани члан Српске академије наука и уметности

Одржавши предавање на тему „Аутоматика: раскрсница техничких, природних и математичких наука“, професор Мирослав Kрстић је данас у Свечаној сали Српске академије наука и уметности у Београду и званично постао њен инострани члан.

„Иза свега у области теорије управљања је математика, али циљ није математика већ су циљ инжењерске примене. Неколико тих примена сам споменуо на овом предавању“, изјавио је професор Мирослав Kрстић, теоретичар управљања, проректор за науку и директор Истраживачког центра за контролне системе на Универзитету Kалифорније у Сан Дијегу.

„Рецимо, озбиљна математика је иза одлука колика је дужина црвеног и зеленог светла, али је циљ смирење убрзавања и успоравања код индивидуалних возача у саобраћају. Ту су и друге примене попут оних у нуклеарним реакторима или у експлоатацији нафте, на Марс роверу, у Електрани Никола Тесла, итд.“, каже професор.

Ни технолошки уређаји ни живи организми не би функционисали без повратне спреге, која исправља грешке и стабилизује такве системе.

Аутоматика се бави синтезом и технологијом повратне спреге. Заснована је на математичким принципима, а везана за информационе, али и природне науке.

Од педесетих година прошлог века, значајна активност у аутоматици се развила на Универзитету у Београду и у Институту Михајло Пупин. 

У предавању је професор приказао своја два резултата.

Први је „backstepping" метод за стабилизацију бесконачно-димензионих система моделираних парцијалним диференцијалним једначинама, применљив на осцилаторна струјања, од вишефазних флуида у експлоатацији нафте до загушеног саобраћаја.

Други резултат је „extremum seeking" метод за „без-моделну" оптимизацију динамичких система у реалном вемену, који је омогућио двестоструко увећање густине микрочипова.

Уобичајени осврт на спотицања, техничка и лична, није изостао. Предавање је посвећено његовом ментору, професору Петру Kокотовићу.

„Србија има озбиљне активности у области аутоматике и имала је веома напредне активности на почетку развоја аутоматике од каснијих педесетих година на даље. Има велики број веома признатих људи у свету, почевши од професора Kокотовића и Шиљка, који су у Kалифорнији, до људи моје генерације“, закључује професор.

Професор Kрстић је оснивач Истраживачког центра за аутоматику на Универзитету Kалифорније у Сан Дијегу, где такође служи као проректор за науку.

Добитник је бројних награда од којих је једна „PECASE“ (Presidential Early Career Award for Scientists and Engineers) коју додељује председник Сједињених Америчких Држава.

Аутор је тринаест књига и преко 350 радова у часописима у областима нелинеарног, адаптивног, стохастичког управљања и система са расподељеним параметрима и кашњењем, као и њиховим применама у микропроцесорској и нафтној индустрији.

На Електротехничком факултету у Београду је дипломирао 1989. године, а докторирао на Универзитету Kалифорније у Санта Барбари 1994. године. 

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво