И вода се мора направити

Поступак филтрирања воде се користи већ хиљадама година. Хипократ је филтрирао воду кроз тканину, Римљани су прикупљали кишницу као воду за пиће, пропуштајући је кроз песак.

Први уређаји за филтрирање воде у градским системима примењени су у Енглеској и Шкотској око 1800. године.

Модерни, спори пешчано-шљунковити филтери конструисани су у Лондону 1829. године.

Брза филтрација је развијена као поступак 1880. године у Сједињеним Америчким Државама и средином двадесетог века заузима доминантно место у постројењима за припрему воде за пиће, a спори филтeри се све ређе користе.

Завршна дезинфекција хлорисањем је неизоставна због продуженог деловања хлорамина у спречавању реинфекције у дистрибутивној мрежи водовода. И то се ради свуда у свету.

Код нас се користи и озонирање, али као и у свим великим водоводним системима код којих постоји могућност загађења воде у дистрибуцији евентуалним пуцањем цеви, вода се пре дистрибуције у градску водоводну инсталацију обавезно хлорише како би јој се одржала накнадна стерилност и микробиолошка исправност воде за пиће.

„Београдска вода за пиће није ни дар природе ни само добро пречишћена вода. То је добро направљена вода“, каже проф. др Драган Повреновић, дипломирани инжењер са Kатедре за инжењерство заштите животне средине на Технолошко - металуршком факултету у Београду.

Добро захватање воде представља први стадијум прераде воде.

Код водоснабдевања даље следе сложени технолошки процеси пречишћавања и прераде воде који изостају у случају флашираних изворских вода које се по закону не пречишћавају, али се проверавају и захтевају посебне услове флаширања. 

У Србији постоји око 250 локалитета са више од 1.300 природних и вештачких извора минералних и термо-минералних вода.

У Европи просечна потрошња воде по становнику на дан у домаћинствима је око 120 литара у Француској, Немачкој, Холандији или до 200 литара у Италији, Шпанији, Финској, Норвешкој. 

Флаширана вода не може и не сме да замени воду из чесме. Али и вода из градских система није бесплатна и неисцрпна тако да је битна свест о рационалном коришћењу воде.

„По свему судећи, нема ни добре воде ни сигурног водоснабдевања без науке. И вода се мора направити“, закључује професор Повреновић.