Петар Стојановић – српски композитор међународног угледа

Петар Стојановић родио се у Табану, српској четврти Будима, 25. августа 1877. Већ у родитељском дому добио је прве подстицаје за бављење музиком. Његов отац Евгеније, музичар-аматер и близак пријатељ композитора Корнелија Станковића, неговао је домаће камерно музицирање, водио црквени хор и стварао хорска дела прожета духом српског националног романтизма.

После завршене гимназије Петар Стојановић се определио за студије виолине на Националном конзерваторијуму у Будимпешти, где је апсолвирао 1896. године. Школовање је наставио у Бечу и на тамошњем конзерваторијуму стекао чак три дипломе – за виолину, општу композицију и драмску композицију.

Завршна година Стојановићевих студија уједно је и блистави почетак његове вишегодишње успешне каријере: те 1904. године, наиме, компонује Први концерт за виолину и оркестар у де-молу оп. 1, који је наишао на изванредан пријем код критике и публике. Премијерно изведено у Бечу под управом самог аутора, дело је награђено аустријском државном наградом, а потом и наградом Бетовенхауса у Бону.

Петар Стојановић је у Бечу провео пуне две деценије, делујући превасходно као композитор и извођач. Углавном је наступао као камерни музичар. Дела која је тада компоновао изводила су се у Бечу, Будимпешти, Прагу и другим европским градовима.

У свом бечком раздобљу Петар Стојановић се окушао – додуше пролазно, мада веома успешно – и у компоновању музичко-сценских дела у жанру комичне опере и оперете. Његово прво остварење намењено музичкој сцени била је комична опера Тигар, за коју је либрето написао Рихард фон Пергер, према француској комедији Бризбара и Марка Мишела. Преведена на мађарски језик, опера Тигар је премијерно изведена 1905. године у Будимпешти, под управом самог аутора. Дело је наишло на топао пријем публике, а и критика га је веома високо оценила.

Стојановић је касније компоновао и оперете, дајући значајан допринос жанру који је уживао огромну популарност у Бечу у то време. Године 1917. у бечком Карловом театру премијеру је доживела његова оперета Девојка на мансарди, рађена по либрету Виктора Леона. Дело је позитивно оцењено од стране критичара и штавише, убројено је међу највреднија оперетска остварења компонована у то време.

Изузетан успех постигла је и његова оперета Војвода од Рајхштата, рађена по либрету Виктора Леона и Хајнца Рајхерта. Премијерно изведено 1921. године, такође у Карловом театру у Бечу, ово музичко-сценско дело изазвало је одушевљење публике, а критичари су га оценили као својеврсни репертоарски врхунац тог позоришта.

Ипак, најзначајнију афирмацију као композитор Петар Стојановић тада добија захваљујући свом Другом концерту за виолину и оркестар у Ге-дуру оп. 11. Дело је први пут извео прослављени чешки виолиниста Јан Кубелик 1916. године у Прагу, задржавши га и касније на свом репертоару.

Поменутим Стојановићевим делима отворен је пут пуном замаху развоја српске инструменталне музике, која ће у наредним деценијама заузимати значајно место у композиторском стваралаштву на нашем тлу и бити врло присутна на домаћим концертним подијумима.