Седа коса и боре нас можда нервирају, али старење носи много предности

Истраживачи са Универзитета у Мичигену закључили су, на основу анализе понашања 200 учесника у истраживању, да људи, како старе, као зрелији, друштвене ситуације сагледавају реалније.

Људи у шездесетим годинама показали су већу склоност ка компромису и мудром решавању друштвених сукоба у односу на оне млађе.

Док људи у младости доста уче и памте, и мозак служи као „сунђер за упијање информација“. Старије особе научено знање – користе и корисно употребљавају.

С тим у вези, психолози упућују на две врсте интелигенције: „флуидну“ и „кристализовану“. „Флуидна“ интелигенција, карактеристична за млађе особе, не користи стечено знање, већ служи за тренутно решавање загонетки, проблема, учење.

„Кристализована“ интелигенција код старијих особа, с друге стране, користи да се примене раније стечена знања и вештине, и то на сигуран и утврђен начин. Она с годинама постаје све јача.

Већа срећа и мање стресова 

Иако звучи неуобичајено, многи људи са старењем постају срећнији.

У једној студији, која је обухватила више од 1.500 становника Сан Дијега у доби између 21 и 99 година, научници су открили да су људи у двадесетим годинама били највише под стресом и у депресији, док су они у деветој деценији живота били највише задовољни.

Друга су истраживања такође проучила везу између старења и среће. Открила су да, како постајемо старији постајемо отворенији према људима и више им верујемо, а такви људи имају већу вероватноћу да буду срећнији.

Такође, старији људи често већ имају стабилну финансијску ситуацију, што је један стрес мање.

Финансијски стабилни и отворенији према другим људима, они који старе, постају и пријатнији у друштву и спремнији на компромисе, преноси mnn.com.

У студији у којој је учествовало 132.000 људи узраста од 21 до 60 година, истраживачи са Калифорнијског универзитета у Берклију осврнули су се на особине личности. Резултати су открили да људи постају пријатнији у друштву у четвртој деценији живота, и у томе настављају да се „усавршавају“ и касније, током шездесетих година, наводи Америчка психолошка асоцијација.

Психолог Сања Сривастава, додаје да такви резултати разбијају концепт „мрзовољних стараца“.

Они, не само да нису мрзовољни, већ и одавно не осећају несигурност која је карактеристична за „младе године“. Самопоштовање им је на високом нивоу, посебно око 60. године, наводе истраживања.

Без мигрена и знојења 

„Самопоштовање почиње да расте у раном детињству, остаје константно (али не опада) у адолесценцији, снажно се повећава у младој одраслој доби, наставља да расте у средњој одраслој доби, достиже максимум између 60 и 70 година, а затим опада у дубокој старости, наводи се у студији објављеној у часопису Psychological Bulletin.

Када је здравље у питању, познато је да се деца и млади често разболе услед боравка у школским и другим колективима, и то све док имуни систем још није потпуно развијен. Код старијих особа, прехладе су ређе, а имуни систем стабилнији.

Ако говоримо о женама, важно је поменути чињеницу да се код њих мигрене смањују са годинама.

Ако су покретачи мигрена хормони, сигурно је да ће се оне проредити после менопаузе, сматрају у Америчком удружењу за главобоље. Само десет одсто жена и пет одсто мушкараца старијих од 70 година и даље пријављује мигрене, преноси WebMd.

Поред мањих мигрена, са годинама се смањује и број знојних жлезда. Студија у часопису Applied Psichology открива да се жене у трећој деценији живота зноје више него жене у честој и седмој деценији.