Научници открили метод којом се приликом вештачке оплодње може одредити пол

Научници у недавно објављеном извештају наводе да су успели да одвоје сперму миша која носи Х-хромозом, од оне са Y-хромозомом, што значи да се могу одабрати сперматозоди и на тај начин одредити да ли ће оплођена ћелија бити носилац женског (ХХ) или мушког (ХY) пола.

Истраживачи наводе да су до овог открића дошли у склопу пројекта чији је циљ било откривање разлике између сперматозоида који носе Х или Y хромозом, и да су открили да Х-хромозом садржи много више генског материјала.

„Ово је прва студија која научно показује функционалне разлике, то јест, разлике у способности оплодње која постоји између Х и Y сперматозоида“, наглашава Масајуки Шимада, један од аутора истраживања са Универзитета у Хирошими.

Научници додају да би резултати њиховог рада могли бити драгоцени и корисни за пољопривреду. Уколико је у питању, рецимо, фарма за производњу млека, њима ће од веће користи бити добијање женског потомства, док, на фармама за производњу меса, зна се да је брзина раста мушких примерака после кастрације много већа него код женки.

Методе за сортирање сперме већ постоје, али се заснивају на релативној величини Х и Y хромозома и јако су скупе. Насупрот томе, најновија открића јапанских научника заснивају се на разликама у кретању две врсте сперматозоида, за које тим предвиђа да би могла бити много јефтинија и једноставнија техника.

У чланку који је објављен у часопису Plos Biology, професор Шимада и колеге наводе да су они искористили управо чињеницу да Х-хромозоми носе много више гена од Y-хромозома због чега они производе различити спектар протеина, укључујући и одређене рецепторе који се везују за одређене супстанце.

Тим се фокусирао посебно на два рецептора, названа ТЛР7 и ТЛР8. Оба ова рецептора се везују за антивирусни и антитуморски лек Resiquimod. Као што се очекивало, показало се да овај лек посебно утиче на сперму која носи Х-хромозом. Међутим, тим је утврдио да лек није оштетио способност ових сперматозоида да оплоде јајну ћелију.

Професор Шимада верује да се ови поступци могу применити и у случају људске сперме, уколико се установи постојање ових рецептора.

Етички проблеми

Научници су свесни да би употреба ове методе у хуманој медицини довела у питање неке етичке постулате који нису нови. Код ембриона насталих путем оплодње „ин витро“ већ се може одредити пол. У неким земљама, као на пример у Америци, родитељи могу да бирају пол будућег детета, али у Великој Британији је забрањено да се ембриони селектују на основу пола, осим ако нема медицинских разлога.

Професор Робин Ловел-Беџ, стучњак за развојну биологију са Института „Френсис Крик“ у Лондону, сматра да би ово истраживање могло да буде веома корисно уколико се слични ефекти докажу и код домаћих животиња.

То би, такође, по његовом мишљењу, могло да помогне и у решавању загонетке зашто се, чак и у природи, дешава да буде поремећен однос полова од 50:50 код неких сисара, под одређеним условима у окружењу. Напомиње да већ постоје докази да стрес код људи има такав ефекат.

„Мада су се мишеви рођени после сортирања сперме чинили нормалним, било би од кључног значаја да се провери да ли постоје дугорочни ефекти због активирања ових рецептора пре оплодње. Значи, морамо бити врло опрезни“, наглашава професор Ловел-Беџ.