Колико знамо, а колико мислимо да знамо о свемиру

Вековима пре но што је човек крочио на Месец, пре 50 година, знало се да су свемир, космос, васиона или универзум бесконачно пространство које нас окружује. Али свемир и поред свих нових открића не престаје да нас фасцинира. И даље трагамо за одговором да ли је могућ живот на некој другој планети, и да ли ћемо заиста једног дана туристички путовати у свемир.

Васиона је била предмет интересовања људи од када је настала култура и цивилизација. До недавно, васиона је била недосежна и недостижна за човека и у том смислу сва та пажња која је посвећена њој није без основа и не чуди што су људи и тада, као и данас, заинтересовани за њу, сматра гост Јутарњег програма, Бранко Симоновић, астроном из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“.

„Ми смо о васиони и васионским телима сазнавали и на посредан начин, путем астрономије. Упознавали смо природу света, у већој или мањој мери, како је време пролазило, али, заправо, тек у савременом добу, половином или у последњим деценијама претходног столећа, човек је искорачио са земље у небо и наступила је космичка ера“, истиче Симоновић.

Циолковски, отац и пионир савремене космонаутике, је говорио да је Земља наша колевка, али човек никада не остаје цео живот и цео век у колевци. И заиста, са космичком ером, човек је начинио прве кораке из те колевке, додаје астроном.

Често се поставља питање зашто човек после окончања програма „Аполо 17“, 1972. године, више није крочио на Месец, мада, строго узевши, по мишљењу Симоновића, човек ни пре 50 година није морао да оде тамо, бар не из практичних и прагматичних разлога. То је пре свега био један симболички важан корак.

„Сматрам да је било изузетно важно да, без обзира на ту чињеницу, човек оде тамо. Треба имати у виду да је мисија „Аполо“, и уопште слање човека и у васиону, а камо ли на Месец, изузетно скуп и прескуп подухват, и веома ризичан. Дакле, носи са собом низ непогодности, а човек је као мехур. Када га пошаљете некуд увек стрепите да ли ће нешто да му се деси. Што ће рећи, да је Месец, ако говоримо о истраживању, куд и камо лакше да истражи нека сонда, неки лендер или слично, него човек. Зато мимо тог симболичког оквира, када се схватило да је човек скуп, Наса је смањила буџет за те ствари и човек више није ишао тамо“, истиче Симоновић.

Последњих година се све више прича и о свемирском туризму. Широм света, људи који то себи могу да приуште, пријављују се за бројна путовања. То плаћено борављење у васиони на овај или онај начин већ је и заживело и има неку своју кратку историју.

„Како се чини и будућност овог пројекта је светла, кад имамо у виду да се у то укључио и приватни сектор, да га тако назовемо, мимо званичних агенција као што су Роскосмос и Наса. Може се очекивати да ће у некој перспективи, ако све буде по вољи и плану оних који су то смислили, бити чак и веома егзотичних ствари“, мишљења је гост Јутарњег програма.

Недавно је администрација Доналда Трампа наложила да се убрза реализација лунарног програма, како би се у наредних пет година остварило ново слетање човека на Месец, уместо до 2028. године, како је раније планирано. Тај пројекат је назван „Артемида“ у част грчке богиње Месеца.

„Амбиције које су они ставили пред себе су изузетно велике, јер, као што је неко рекао, они неће сада ићи на Месец да би га посетили и вратили се, већ да остану тамо. Циљ је да се можда, направе и неки стационари, односно да се започне нека ћелијска изградња будуће базе, и још много тога“, наглашава Симоновић.

Међутим, гост Јутарњег програма сматра да је проблем то што иза свега тога не стоји нека племенита научна мисија, већ иза тога стоји, очигледно, нова трка на политичко-војном плану.

„С једне стране, тиме се демонстрира доминација, јер Америка жели да се врати у ту игру у којој сада већ многи нови актери су се појавили као снажни играчи, пре свега Кина. А, с друге стране, Месец је и потенцијални ресурс сировина“, додаје Симоновић.

Ове године се навршава и 60. годишњица од „Луне 2“ и „Луне 3“, која се обично заборави због обележавања човековог спуштања на Месец, а „Луна 2“ је била први импактор, прва ствар начињена људском руком, која је доспела на површину Месеца.

„На тај начин су у тој трици, Совјети у ствари начинили први корак, а „Луна 3“ је заправо, донела први снимак оне друге, даље стране Месеца, тако да су и те две мисје веома значајне“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму, астроном Бранко Симоновић.

број коментара 13 Пошаљи коментар
(петак, 19. јул 2019, 16:40) - anonymous [нерегистровани]

@Има паметних и то доста

Tacno. Zato i kazem, defektizmu se mora stati na put. To je lose po drustvo, a pogotovu po nauku. A najgore od svega je zatvarati oci pred pravim problemima i praviti se da ih nema. Zato se treba nekad i spustiti na zemlju i videti sta ljudi zaista misle, a ne leteti visoko, i misliti kako komentarisu samo neobrazovani ljudi, jer komentare pise uglavnom prosecan covek, pa je malo nekorektno nazvati ljude tako. A za svemir, i da je celokupan svemir apsolutno nedokuciv - nista nas nece kostati da ga istrazujemo.

(петак, 19. јул 2019, 15:12) - anonymous [нерегистровани]

Da li znamo ...Sta je sta ???

--- Vasiona ...???
--- kosmos...???
--- svemir...???
--- Univerzum...???
Koje je koji prostor...???
I gdje su razgranicenja...???

(петак, 19. јул 2019, 14:45) - anonymous [нерегистровани]

Знамо исто као и о свему другом

Јако мало.

(петак, 19. јул 2019, 11:57) - Viktor Voltar [нерегистровани]

Neka mi neko objasni

Da li mi neko može objasniti zašto se na snimcima sa meseca ne vide zvezde na nebu i kako to da zastava vijori? Zemlji, koja tvrdi da se zgrada u čiji je vrh udario avion može srušiti u temelju kao da je detonirana, ja ne verujem ništa osim da je jako sklona manipuliranju. Ali, ako mi neko činjenicama odgovori na gore postavljena pitanja, možda promenim mišljenje.

(петак, 19. јул 2019, 08:52) - Милош [нерегистровани]

Има паметних и то доста

Мање интелигентни људи као и они који су необразовани, а поготову ако су и безпослени много чешће коментаришу, јер имају потребу да покажу да су "паметни и отворених очију, док други то нису". Отуда и поједина мишљења да смо затуцана нација и слични негативни утисци. Свемир није недокучив, само технологија недостаје. Оног тренутка када неко обелодани бежични пренос електичне енергије, тада ће и кренути освајање свемира.

(четвртак, 18. јул 2019, 10:59) - anonymous [нерегистровани]

@Znanje

Njih, tkz ravnozemljasa, zapravo ima izrazito malo i zbog toga su najmanji problem. Daleko je veci problem veciti defektizam koji cesto primecujem kod nasih - sve je lose, nista ne znamo, naucnici samo filozofiraju itd. I posle neko ocekuje da ce iz takve rastuce atmosfere u drustvu da se pojave vrsni naucnici koji ce zaista imati volju da rade ovde (a i da predjemo preko toga da se u nauku jos uvek malo ulaze). I dok drugi ulazu u te "filozofe" i za rezultat iz tih "teoretisanja" dobiju kako nova objasnjenja kako se pojave odigravaju, tako i nove tehnologije zbog kojih prave firme ili vec imaju firme koje zbog toga obrcu ogromne profite, neki samo pricaju kako su to sve lazi. Ili se javljaju ljudi koji idi u drugu krajnost - nisu procitali ama bas nista o temi, nego par citata nekih licnosti koje nisu vezane za tu oblast, ali vec obaraju i Ajnstajnove teorije i Tesline rezultate. Naravno, ovo nije vecina u drustvu ali je primetna sve vise i vise.

(четвртак, 18. јул 2019, 08:30) - Boom [нерегистровани]

Boom

A šta ako smo mi samo experiment neke naprednije civilizacije, i šta ako im jednog dana više ne budemo interesantni?

(среда, 17. јул 2019, 23:40) - anonymous [нерегистровани]

Neverni Toma

Tacno tako. Svemir je ne osvojiv. Svaki koji napusti Van Alan omotac spzi se kao kobasica. Tamo je velika radijacija i sam Bil Kajsing je rekao citiram:. " Da se ide na Mesec kosmonautima treba im dva i po metarski omotac inace bi se spzili kao kobasica na skara.

(среда, 17. јул 2019, 20:12) - Zoran [нерегистровани]

Nismo sleteli na mesec?

Meni ste vi koji živite u uverenju da ljudi nisu sleteli na mesec veoma bizarni ljudi. Takva iracionalnost.

(среда, 17. јул 2019, 18:40) - anonymous [нерегистровани]

Znanje

Znamo onoliko koliko želimo da prihvatimo kako odavno poznate naučne činjenice, tako i sve one koje se svakodbevno pojavljuju, ali i koliko imamo vremena da dodajemo svom intelektu novo znanje.
Ali isto tako postoji i svesno odbacivanje činjenica. Zaprepastili bi ste se koliko ljudi sada, u 21. veku, ovde u Srbiji tvrdi da je zemlja ravna.