Да ли климатске промене изазивају топлотне таласе у Европи

Како је други топлотни талас у Европи 2018. године трајао три месеца, научници су убрзо изјавили да се то није могло догодити без људског фактора, односно, климатских промена изазваних људским деловањем.

Такви догађаји могли би се десити сваке године ако глобална температура порасте просечно за два степена, а ако је глобално загревање ограничено на 1,5 Целзијусових степени, такви таласи су предвиђени на сваке две до три године.

Очекује се да ће топлотни талас ове године бити краћи, али врло интензиван.

На југу Француске 28. јуна забележено је 45,9 Целзијусових степени, што је оборило све рекорде у тој земљи.

Међутим, Европа није једини део света који се суочава са изузетно високим температурама.

Индија и Пакистан су од средине маја под једним од најдужих топлотних таласа у новијој историји.

Током јуна, температуре у Њу Делхију порасле су на 48 Целзијусових степени, што је највиша вредност икад забележена у главном граду Индије, а до 21. јуна најмање 180 људи умрло је због превисоких температура.

Карстен Хауштајн, климатолог на Универзитету у Оксфорду, говорио је о томе шта се крије иза ових смртоносних догађаја и како научници процењују да ли се одређени талас топлоте може приписати климатским променама.

„Да бисте добили топлотни талас, потребан вам је топао ваздух на горњем нивоу атмосфере. Он долази са југа, из Африке. Ми смо заправо поставили рекорд 27. јуна, са температуром од 25,5 степени – један и по километар изнад Земљине површине“, навео је научник.

Како се те ваздушне масе на вишем нивоу претварају у температуре на површини – посебна је прича. Поједностављено речено, ваздушна струја у Европи дели хладнији ваздух на северу од топлијег на југу.

Понекад ова брза струја ваздуха изнад северне хемисфере постане веома влажна и у великим круговима се шири далеко на север и, на другој страни, све до северне Африке. То може да пренесе веома топао ваздух из Африке у Европу, који, ако неколико дана прелази преко Европе, може загрејати површину.

И даље се не зна прави узрок овом влажном струјном млазу, мада неки сугеришу његову повезаност са порастом температуре на Арктику.