Интернет и промене у мозгу

Као кључни налаз своје студије научници наводе да би „висок ниво коришћења интернета заиста могао да утиче на многе функције мозга. На пример, неограничени ток подстицаја и обавештења са интернета подстиче нас да стално држимо подељену пажњу – што онда заузврат може смањити наше капацитете да усредседимо пажњу на један задатак“.

Поред тога, онлајн свет данас представља јединствено велики и стално приступачни извор чињеница и информација, до којих се долази само уз неколико кликова.

„С обзиром на то да нам је сада већина информација из света буквално надохват руке, та могућност има потенцијал да мења начине на које складиштимо и вреднујемо чињенице“, каже се у студији.

Широко прихватање онлајн технологија, заједно са друштвеним платформама, такође забрињава наставнике и родитеље.

Светска здравствена организација је у извештају из 2018. године препоручила да мала деца (у узрасту од две до пет година) буду изложена компјутерском монитору један сат или мање у току дана.

Том приликом је такође утврђено да је већина истраживања која се баве утицајима интернета на мозак спроведена код одраслих – и стога је потребно више испитати предности и недостатке коришћења интернета код младих људи.

Др Фирт, водећи научник овог истраживања, каже да „иако је потребно више истраживања, једноставно треба избегавати потенцијалне негативне ефекте како би се осигурало да деца не троше превише времена на дигиталне уређаје пропуштајући друге кључне развојне активности, као што су друштвене интеракције и вежбе“.

Да би се помогло у томе, сада постоји мноштво апликација и софтверских програма за ограничавање употребе интернета и приступа паметним телефонима и рачунарима које родитељи могу да користе како би поставили одређена правила, рекао је он.

Професора Џерома Сериса, коаутора студије, забрињава потенцијално дејство повећане употребе интернета: „Бомбардовање надражајима са интернета, као и подељена пажња која се често јавља, постављају низ питања“.

„Верујем да ово, заједно са све већом ʼинстаграмизацијомʼ друштва, има способност да мења и структуру и функционисање мозга, док потенцијално мења и наше друштвено биће“, наводи научник.

Он говори о потреби „интернет хигијене“ – смањењу истовремених онлајн активности, својеврсних ритуалних понашања у употреби интернета, и вечерње онлајн активности, као и о потреби развијања односа „лицем у лице“.