Шта се крије у трећем броју „Галаксије“

Из трећег броја штампане Галаксије, који се појавио у продаји, издвајамо:

Сто најбољих (научника) у Србији:

На први поглед се да запазити да су увршћени – у складу са очекивањима за свако самеравање на темељу h-индекса - веома угледни научници. Преовлађују, углавном, старији, просечна старост побројаних је око 60 година. Упркос томе, готово сви су стварали (истраживали и објављивали) протеклих година. Међу набројанима је 20 редовних и седам дописних чланова САНУ, што се може сматрати сасвим очекиваним уделом часника наше најцењеније научне установе.

Београд пада у Шангају:

Може се приметити да Универзитет у Београду има за нијансу већи број научних радова у 2018. години у односу на 2017. годину, али да се ради и о релативном смањењу удела нашег највећег универзитета у светској науци за око три одсто, јер толико је повећана светска научна продукција у односу на 2017. годину. То са собом доноси извесност пада Универзитета у Београду на Шангајској листи за више од 20 места.

Непојмљиви бог (неспознатљива свест):

Разум је постамент на коме је израстала и даље расте рационално конципирана наука Запада, по којој је научно прихватљиво само оно што је бар емпиријски схватљиво, а време је показало да често није тако.

Штавише, да није било неразумних и радозналих научника и појединаца, не би било ни праве науке. Примера ради, то је Барух Спиноза (1632-1677), кога су поштовали зато што је добро брусио стакло, а проклињали и прогањали га зато што је, размишљајући о Богу на једини прави начин, одредио границе до којих се може доћи у поимању Бога, а тиме и људске свести.

Мозак у зебњи памћења:

„Као што је више термодинамичара утврдило (Пригожин Иља, Тонела Мари-Антоанет...), жива бића су аутономна у односу на физички свет, будући да троше енергију и материју да би одржала свој сложени облик. На тај начин нису она затворени системи, већ отворени енергетски системи.

Наравно, и она се потчињавају, као и сви системи, законима физике, који воде до термодинамичке деградације (повећања ентропије), али сама потрошња енергије и материје чини да могу да се привремено одупру тој деградацији“, истиче проф. др Жорж Шапутије, биолог и филозоф, директор-емеритус у Националном центру за научна истраживања (CNRS) Француске.

Теслин (скривени) холизам:

Било који функционални и одрживи природни систем изграђен је тако да је детерминисан најбољом могућом симетријом, пропорцијом и хармонијом. Отуда о сваком таквом систему има смисла говорити као о коду, заправо као аспекту универзалног кода природе, као својеврсног реалитета холизма.

Другим речима, разумевање Теслиног дела захтева истински начин трагања за научном истином, у истинско време, које ни на који начин неће бити натруњено никаквом идеологијом, личним и другим интересима, политиком и политиканством.

Астробиолошка мачка:

Два универзума, бактеријски и наш, нису међусобно искључиви. Заједно формирају комплементарни мултиверзум користан и за једну и за другу врсту. Већ се зна да је међународна космичка станица контаминирана нашим бактеријама.

Покушаји деконтаминације ће сасвим сигурно остати безуспешни. Уместо гледања на бактерије као на непријатеља, SETI треба да прихвати биолошку реалност. Бактерије ће наставити да живе и после нас као што је говорила Лин Маргулис.

Све биолошке врсте су пролазне. Само бактерије трају. Нема бољег доказа за ову тврдњу од чињенице да су бактерије старе колико и живот сам – 3,8 милијарди година.

Четврта револуција:

Четврту технолошку револуцију, а посебно изазове које она пред човечанством поставља, најбоље поткрепљују речи Петра Петровића Његоша: „Није вино пошто приђе бјеше, није свијет оно што мишљасте.“

У поређењу с три претходне, оличене у појмовима „искон“, „природа“ и „човек“, она преко „технике" доводи, с једне стране, у нови однос који наговештава остварење мисли Алберта Ајнштајна о ултимативном сазнању „да је најнесхватљивија ствар да је универзум схватљив“, с друге, да се у оквиру рада и капитала генерише организација која афирмише мисао Адама Смита о богатству народа, и с треће, човека и човеково здравље ставља у фокус свих изазова јер, како је говорио Готфрид Вилхелм Лајбниц, један од актера прве технолошке револуције, „од свих ствари овога света после духовног мира ништа није важније од здравља, чије познавање и постизање захтева дубока размишљања у физици и техници“.

Српско хлађење за Марс:

Академик Иван Ђаја (1884-1957), рођен и школован у Француској, радећи на Универзитету у Београду био је са својим сарадницима на домак ако не и у поседу самог решења. Био је члан три академије, српске, хрватске и француске, а у потоњу је дошао на место преминулог иностраног члана сер Александра Флеминга.

Тајна књига тајни:

Шта је Манускрипт Војнич? Не зна се! Kада је настао? Не зна се! Где је настао? Не зна се! Kо га је написао и илустровао? Не зна се! На којем је језику или језицима? Не зна се! Kојим је писмом писан? Не зна се! Не зна се ни да ли је аутор шифровао рукопис. Да ли је могуће да се у рукопису ипак крије шифра - за којом неки годинама безуспешно трагају?

Нови број Галаксије сачекаће читаоце у септембру у киосцима, књижарама или поштанским сандучићима.