Италијани спасавају стабла маслине

Како се борити против смртоносне болести која убија маслине у неким земљама јужне Европе? Одговори се појављују у Италији.

Ђулијан Лопез Гомез, власник непрегледних плантажа маслина, каже да смртоносна бактерија напада дрвеће и тако ʼуправљаʼ древним пољопривредним и економским активностима и у Италији и у другим земљама јужне Европе. „На овом земљишту је бујало 4.000 стабала маслина, која су скоро пет векова била у власништву исте породице италијанских произвођача маслиновог уља".

Онда је изненада бактерија Xylella fastidiosa почела да суши дрвеће.

„Моја производња је пала за око 80 одсто за само три године. Сваки евентуални опоравак ће бити веома спор“, каже Ђовани Мелкарне, произвођач маслиновог уља.

Уништена плантажа је сада експериментално поље за истраживаче и студенте из Европе, Северне Африке, Ирана, са Блиског истока.

Они су укључени у европски истраживачки пројекат који има за циљ успостављање раних дијагностичких алата и размену знања ради бољег решавања проблема.

Мароун ел Моујабер, агроном и координатор програма, истиче:

„Врло је важно што пре идентификовати болест. То је прва ствар коју радимо. Друга ствар је да поделимо научно знање, зато што ова борба против болести мора бити мултидисциплинарна. Морамо се борити не само из перспективе биологије већ и помоћу алата који долазе из области социологије, економије и биотехнологије“.

Бактерије се углавном преносе са дрвета на дрво инсектима. Истраживачи су прво морали да идентификују и карактеришу патоген и то је био посебан изазов.

„То је бактерија која се искључиво колонизује и делује унутар посуда дрвета. Блокира воду и минералне соли од корена до лишћа. Пошто се све догађа искључиво унутар дрвета, то чини ову болест изузетно компликованом“, истиче Донато Боша, фитопатолог у италијанском Националном савету за истраживање.

Рани дијагностички алати и апликације за мониторинг патогена су развијени и тестирају се да би се спречило његово ширење.

Франко Валентини, агроном, тврди да се бактерија данас сматра ендемском у погођеним регионима. „То значи да ју је више готово немогуће искоренити или елиминисати. Зато морамо научити како да живимо с њом“.

Тренутно се проучава више од 500 сорти маслина на експерименталним пољима. Постигнут је одређени напредак, кажу истраживачи.

Пјер Федерико Ланоте, агроном у италијанском Националном савету за истраживање, наглашава:

„Већ смо идентификовали одређене врсте које су отпорне на болест, али то је само почетак, јер настојимо да пронађемо још отпорније варијанте“.

 Локални произвођачи маслиновог уља се надају да ће им истраживање помоћи и да ће гарантовати бољу будућност за њихове маслињаке.