Кад су људождери бројали калорије

Научници из Националног центра за истраживање еволуције човека у Шпанији анализирали су кости седам припадника врсте homo antecessor које су пронађене на археолошком локалитету Гран Долина у покрајини Бургос.

На њима су открили препознатљиве знаке канибализма: трагове људских зуба, сечења и прелома направљених да би се дошло до коштане сржи. Уз ове, нађене су и кости девет других врста сисара којима се овај праисторијски човек хранио.

Чини се да је homo antecessor имао велики избор животиња на менију, па зашто се ипак одлучио на канибализам, питали су се истраживачи. Они су користили компјутерске моделе да би израчунали колики je био дневни калоријски унос homo antecessor-а.

Затим су проценили калоријске вредности различитих животиња, као и човека, и израчунали енергију која би била потребна да се ухвати одређена врста. Претпоставили су да су ловци бирали плен који им са најмање труда обезбеђује највише калорија.

 Бројање калорија

Налази претходних студија показали су да, иако je људско месо имало довољну нутритивну вредност, било је других животиња које су представљале калоричнији оброк.

Међутим, ако су ловци трошили мање енергије да улове људски плен, имали су корист чак и од меса ниже калоријске вредности, сматрају научници из Националног центра за истраживање еволуције човека у Шпанији.

Они су открили да је месо човека чинило мање од 13 одсто калоријских потреба homo antecessor-а. Већину су испуњавале животиње попут носорога, јелена и коња.

„У поређењу с људима, те животиње су биле тежи плен и лов на њих је захтевао велики утрошак енергије“, истакао је главни аутор студије Хесус Родригез. 

„Наше анализе показују да је homo antecessor, као и свака друга грабљивица, бирао улов по принципу оптимизације трошкова и користи. Узимајући у обзир само овај однос, човек је био мета највишег реда. То значи да се у поређењу са другим животињама, од људи могло добити много хране по 'ниској цени'“, закључио је Родригез.