Образовна инклузија Рома

„Почетком деведесетих година, у Орловском насељу у старом делу Миријева, у Београду, постојао је вртић ʼЂурђевакʼ, по много чему јединствен. Деца која су ту боравила имала су између три и тринаест година, сама су долазила, а неке су родитељи одатле водили на ʼпосаоʼ, иако им је било само четири-пет година. Дете је стављало хармонику на леђа и одлазило да зарађује за живот. С почетком преображаја нехигијенских насеља тај објекат је престао да ради због тога што је био неуслован“, започиње причу Зорана Михајлов, васпитачица у ПУ Звездара.

Иако је прошло доста година од тих раних деведесетих, оваква слика се, нажалост, може видети и данас, јер су Роми трећа по бројности национална мањина у Србији која је недовољно присутна у васпитно-образовном систему. Образовна структура Рома је знатно нижа од просека опште популације и просека свих мањина. Ромска популација има низак проценат уписа у васпитно-образовне установе, низак ниво завршавања разреда и висок проценат одустајања од школе.

Међутим, напори различитих институција, нарочито Министарства просвете, науке и технолошког развоја, довели су до усвајања новог Закона о основама система образовања и васпитања 2009. године, на основу кога је први пут у васпитно-образовне установе у Србији уведено инклузивно образовање са циљем уклањања свих видова баријера и дискриминације.

Предрасуде 

Пре доношења овог закона, већина деце из осетљивих и угрожених група остајала је ван система – према неким статистикама, чак 85% деце са сметњама у развоју није било обухваћено ниједним обликом формалног образовања. У специјалним школама непропорционално су била заступљена деца ромске националности која потичу из неповољне социо-економске средине. Све је то погодовало изолацији и развоју предрасуда, од којих је најчешћа да родитељи деце ромске националности нису заинтересовани да им се деца образују.

„У Предшколској установи Звездара немамо прецизне податке о процентима обухвата деце предшколским образовањем пре и после 2009. године, али имамо константан пораст деце ромске националности у континуитету већ дужи низ година. Школске 2017/18. године уписано је укупно шездесет осморо деце ромске националности“ – каже Мирјана Бачевић, педагог и стручни сарадник ПУ Звездара.

Она додаје и то да је од увођења обавезног припремног предшколског програма у години пред полазак у школу порастао проценат деце ромске националности која су укључена у програм. Највише њих је уписано у полудневни четворочасовни програм, који је бесплатан. Може се рећи да су у овим породицама препознате добити које деца имају од предшколског програма, али углавном у години пред полазак у школу, док на млађим узрастима број деце која су уписана у вртић још није задовољавајући.

Трновит пут до успеха 

Зорана Михајлов, васпитачица у ПУ Звездара, први пут се са истинским тешкоћама Рома сусрела радећи као васпитач у болници „Др Олга Поповић Дедијер“. Када је реч о родитељима, проблематика се односила на низак ниво образовања, номадску традицију, страх од институција, нестандардизован језик. „Све то утицало је, а утиче и данас, на успорену интеграцију ове популације и рефлектује се на живот ромске деце. Мој професионални пут наставио се у вртићу, у полудневном припремном предшколском програму, а сазнања која сам имала користила су ми да се прилагодим могућностима деце с којом радим. У овом програму било је више деце ромске националности него у целодневном и било је потребно много труда да би се развила припадност групи код свих полазника.

Сусретала сам се са језичком баријером, дете је говорило само албански језик, па је у том периоду посебна пажња била посвећена развоју говора помоћу картица. У једној генерацији сусрела сам се с децом расељеном из нехигијенских насеља и тада је било потребно рад фокусирати на подршку социјално-емоционалном развоју. Та деца су имала страх од нове средине, тешко им је полазило за руком прихватање правила, а видљива је била и зебња од неуспеха па су често у старту одустајала од организоване активности, повлачила су се у себе и седела у групи погнуте главе.

Тада сам заједно са осталом децом радила на оснаживању њиховог самопоштовања кроз разне радионице. Ипак, у том периоду највећи проблем су правили родитељи чија деца нису била ромске националности; они својој деци нису дозвољавали да се играју с њима, јер су били оптерећени стереотипима. На превазилажењу тих проблема радио је цео тим предшколске установе“, објашњава Зорана.

Адекватна едукација 

Закон из 2009. године је омогућио уписивање деце из осетљивих група без неопходне документације, чиме се побољшава доступност образовања у односу на претходни закон. Међутим, они који непосредно раде са децом из осетљивих група за то нису адекватно едуковани, сматра проф. др Иван Јерковић, председник Друштва психолога Србије.

„Са жаљењем можемо да констатујемо да су факултети последње место на којем се та усавршавања одигравају, нема специјализација на њима (јер ни сами професори нису практичари), а поготово не оних повезаних са светом рада; ретки су и семинари, тако да су тај посао данас практично преузеле невладине организације, што отвара нове проблеме у функционисању струке, а томе би требало посветити посебну тему. Факултетски професори су оријентисани на научне конференције и публиковање радова у часописима, што су им главни услови за напредовање, све друго их мање интересује.

Академско образовање психолога, као и свако високо образовање, детерминисано је аутономијом која на нивоу универзитета традиционално постоји. То значи да су универзитетски професори слободни да креирају образовне програме према свом виђењу релевантности научних садржаја које ће презентовати студентима. Нико, па ни Друштво психолога, није у могућности да утиче на тај садржај. И то је добро. Али истовремено то не значи да ово нема и неких лоших последица. Једна од њих је да професори не морају да брину о примењивости, корисности знања за професионалну праксу, нити да уопште размишљају о томе шта заправо они који дипломирају стварно раде. Мислим да у овој области треба да се изврше корените промене“, каже проф. др Иван Јерковић за Портал РТС-а.

Програм и активности 

Педагог и стручни сарадник ПУ Звездара Мирјана Бачевић истиче да је ова предшколска установа у сарадњи са локалном самоуправом и НВО „ЦИП – Центар за интерактивну педагогију“ реализовала пројекте који су омогућили ромским породицама да буду укључене у систем предшколског образовања кроз повремене полудневне облике рада.

„Програм и активности намењени су деци и родитељима ромске популације која нису у васпитно-образовном систему, узраста од три до пет и по година. У оквиру овог пројекта били смо укључени у рад мобилног тима за инклузију Рома Општине Звездара. У мобилни тим укључени су Центар за социјални рад, Црвени крст и Дом здравља, са којима редовно сарађујемо. Реализована је и сарадња са Општином Звездара у оквиру пројекта „Међусекторски механизам за спречавање прекида школовања и смањење раног напуштања школе у Општини Звездара“.

На тај начин се унапредио рад у овој области, обезбедила одрживост резултата и наставила реализација наредних активности у складу са потребама деце и породица. Установа има већ дужи низ година стално запосленог педагошког асистента за рад са ромским породицама и децом и на тај начин остварује контакт са овом популацијом непосредно на терену".

Васпитачица ове предшколске установе Зорана Михајлов додаје да су вртићи Звездаре отворили своја врата за дружење деце која су на конкурсима за упис била „прекобројна". У објекту „Сунце“ последње три године организован је програм у краћем трајању који се до ове школске године одвијао једном месечно, а сада је организован на недељном нивоу. Ове активности реализују четири васпитача полудневног припремног предшколског програма за малишане од три и по, до пет и по година из маргинализованих група, као и са осталима за које није било места у вртићима.

Програм је бесплатан. Кроз ова дружења упознају се и повезују како деца тако и родитељи. Заједно с њима и запослени трагају за могућностима побољшања доступности предшколског образовања за све заинтересоване.

„За ову групу деце организована су тематска дружења са друговима који су у вртићу свакога дана; позивамо их на прославе и у играонице организоване за дружење деце и родитеља“, објашњава Зорана Михајлов и додаје да су им биле значајне менторске посете стручњака из ЦИП – Центра за интерактивну педагогију током којих је разговарано о структури простора, могућностима за организовање оваквих активности и у другим објектима, проблемима с којима се васпитачи свакодневно сусрећу, као и о потребној додатној едукацији.

Реформа на помолу 

У току је велика реформа предшколског васпитања и образовања. Циљеви нових Основа програма су да сва деца предшколског узраста, а то значи од рођења до поласка у школу, имају једнаке могућности за учење и развој са акцентом на целоживотно учење. Породицама ће бити омогућено да бирају и активно учествују у васпитању и образовању своје деце на јавном плану а васпитачима и стручним сарадницима да се повезују кроз истраживања и узајамну подршку ради повећања квалитета предшколског васпитања и образовања.

Планирано је и повећање капацитета предшколских установа и отварање 17.000 додатних места у вртићима. Реформским пројектом, вредним четрдесет седам милиона евра, који носи назив „Инклузивно предшколско васпитање и образовање“, посебно је истакнута важност повећања обухвата деце из најосетљивијих група, које ће се спровести кроз циљану шему грантова за најмање 30 општина учесница.

Све ово је у складу са Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године. Остаје да се види да ли ће све наведено до 2022. год., када је планиран завршетак пуне реализације реформе предшколства, бити и спроведено у дело.

Текст је настао у оквиру пројекта „Заједно за децу“ који спроводи ЦИП – Центар за интерактивну педагогију (ЦИП Центар) у сарадњи са Фондацијом за отворено друштво Србија. Ставови и мишљења изнети у овом тексту не одражавају нужно ставове ЦИП Центра и донатора.