Влогери утичу на дечју исхрану

Ови својеврсни „eating show“ видео-клипови и слике на Инстаграму имају огроман број прегледа и „лајкова“, а популацију која их прати чине углавном деца и млади. Поред чињенице да је велики део планете гладан, а други снима преједање и поставља га пред вишемилионски аудиторијум, поставља се и питање – како овакви видеи и фотографије утичу на исхрану деце?

Том темом позабавила се Ана Коутс, докторанд из истраживачке групе за апетит и гојазност на Универзитету у Ливерпулу. Она је спровела истраживање о ефектима рекламирања разних здравих и нездравих грицкалица на друштвеним мрежама, концентришући се на странице познатих влогера на Инстаграму. 

Према недавном извештају „Офкома“, британског регулаторног тела у области комуникација, деца у тој земљи приступају друштвеним мрежама више него икада раније. Приближно 93 процента деце старе од осам до једанаест година користи интернет, 77 процената користи Јутјуб, а 18 посто има налог на друштвеним мрежама. Код деце узраста од 12 до 15 година, 99 процената активно користи интернет, и то 89 посто Јутјуб, а 69 процената има налог на друштвеним мрежама. Обе групе гледају влогере на Јутјубу.

Експеримент 

У истраживању Ане Коутс са Универзитета у Ливерпулу учествовало је 176 деце старе између 9 и 11 година. Она су насумично подељена у три групе, а приказане су им у ту сврху креиране, али реалистичне Инстаграм странице популарних влогера који имају милионе пратилаца. Једној групи су приказане слике влогера са нездравим грицкалицама, другој групи су показане слике влогера са здравим производима, а трећој групи – слике влогера са производима који нису везани за храну.

У поређењу с децом која су гледала слике невезане за храну, деца која су гледала слике својих звезда с нездравим грицкалицама конзумирала су 32 процента више килокалорија нездраве хране и 26 посто више килокалорија укупно. Није било значајне разлике у уносу килокалорија код деце која су гледала профил са сликама са здравом храном и оне која су видела фотографије невезане за храну.

У својој студији Ана Коутс каже: „Ови налази указују на то да рекламирање нездраве хране путем Инстаграм страница познатих влогера, повећава потребу деце за тренутним уносом нездраве хране. Резултати су подржани подацима разних познатих личности који потврђују да рекламирање нездраве хране утиче на развијање нездравих прехрамбених навика код деце, док промовисање здраве хране има мало или нимало утицаја на то да се деца определе за здраве намирнице.“

Она наводи да деца више верују влогерима него осталим познатим личностима, да су неопходна строжа ограничења када је реч о маркетингу на интернету који је повезан с нездравом храном, као и то да влогерима не би требало дозволити да је промовишу, јер је популација којој се обраћају врло осетљива и поводљива.