Велики зелени зид – с краја на крај Африке

Како би се спречило ширење пустиње Сахаре, план је да се подигне „зид од дрвећа“, ширине 15, и дужине осам хиљада километара, дуж читаве ширине континента. Када се заврши, тврде упућени, биће то највећа жива структура на планети.  

Климатске промене учиниле су своје. Сахара се незаустављиво шири, гута оранице и пашњаке у области Сахел, па су људи приморани да се исељавају из тог подручја. Такође, превелика крда стоке, као и суше, додатно уништавају земљиште.

У тој области од пољопривреде и сточарства живи више од 70 одсто Африканаца. Дезертификација, односно ширење пустиње, приморала их је да крену даље на југ са својом стоком.

Локална становница Фула каже: „Хране више нема за животиње. Уколико се нешто не промени, мораћемо да кренемо даље, и потражимо траву за стоку, од које живимо“.

Процес садње је спор и скуп. Многа стабла која су засађена у последњих неколико година већ су се осушила због климатских услова. С намером да помогне, белгијска асоцијација „Предузетници без граница“ уводи нову технику садње, која би требало да буде много успешнија од досадашње.

Вернер Селс из те асоцијације тврди и да је 80 стабала по хектару, колико их сада има, мало. „Да би пројекат имао ефекта, потребно је садити 300 до 400 стабала по хектару“, каже Селс.

Борба за плоднију земљу 

Моктар Боцал Сал, владин службеник за заштиту животне средине, одговоран за пројекат Великог зеленог зида, каже да се регија Сахел загрева 1,5 пута брже од остатка планете.

„Резултат су неплодна и деградирана земља, сиромаштво и глад. Велики зелени зид требало би да спречи све то и да људима врати наду у живот“, тврди Сал и истиче да тај пројекат не само што ће учинити земљу плоднијом већ ће променити и микроклиму, која ће штитити ту регију од ширења пустиње.

Иначе, пустиње на том континенту заузимају више од 40 одсто територије, а у блиској будућности, ако се ствари не промене, могле би да заузму више од половине територије Африке. До сада се у изградњу Зеленог зида укључило више од 20 држава.