У баченој храни стотине милијарди евра

На депонијама широм планете сваке године заврши чак трећина произведене хране која је употребљива, јестива и здравствено исправна и безбедна. Само у Европској унији развијене државе баце осамдесет осам милиона тона хране годишње. Цена бачене хране мери се стотинама милијарди евра, а много већи проблем су нерационално трошење природних ресурса и загађење животне средине.

У решавање овог глобалног проблема укључио се и Светски фонд за природу, који би ускоро требало да покрене пројекат спровођења одрживих решења у сектору угоститељства у Србији и Хрватској. Циљ је смањење бацања хране у хотелима, за почетак у Београду, Дубровнику и Загребу.

„То је заправо модел који ћемо ʼпресликатиʼ од Светског фонда за природу из САД и он подразумева смањење бацања хране, уз одрживо планирање. Хотели морају да науче како да паметно испланирају набавку хране која им је неопходна за припремање оброка, тако да на крају отпад буде ‒ ʼнулаʼ. Зато се и програм зове ʼzero food wasteʼ", каже Милена Драговић, ПР Светског фонда за природу у Србији.

Додаје да су забрињавајући подаци о томе колико прехрамбена индустрија загађује околину: „Чини се да често занемарујемо чињеницу да је она одговорна за чак четвртину укупне емисије гасова са ефектом стаклене баште на планети“.

Одржива производња и пре свега свест о томе како да рационално користимо ресурсе, неопходни су да би се смањили потрошња и бацање хране која, када се нађе на депонијама, односно у природи, доводи до озбиљног загађења животне средине.

Посебно је важна чињеница да би храна која се баци само у Европи, могла да нахрани двеста милиона гладних у свету.

Трећину укупне Земљине површине чине пољопривредна земљишта која служе за производњу хране, а чак 70 одсто укупне потрошње воде на свету одлази на њихово наводњавање. То је огроман систем који треба мењати из корена – од саме производње хране на њивама, преко транспорта и складиштења, до рафова у маркетима, истиче Милена. Закључује: „Имамо апсурдну ситуацију да се глобално баци више од милијарду тона хране, а истовремено осамсто милиона људи у свету гладује. Зато је врло важно да променимо своју свест и схватимо да не живимо у изобиљу и да је бацање хране ужасан луксуз".

Циљ Европске комисије је да до 2030. године смањи бацање хране за више од 50 одсто, јер одговорним и рационалним понашањем не штедимо само новац већ и спасавамо нашу планету.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(уторак, 21. мај 2019, 08:08) - anonymous [нерегистровани]

Bogata drustva

Bogata drustva su glavni krivci. A najbogatiji ulazu u proizvodnju GMO za ishranu ljudi sa izgovorom da hoce da sprece glad dok oni jedu organsko. Krajnje je vreme da se vratimo svom pozivu - poljoprivredi

(понедељак, 20. мај 2019, 19:23) - anonymous [нерегистровани]

Zašto višak sa derneka i proslava ne može da se odnese u sirotišta i narodnu kuhinju?

Svaki vikend imamo hiljade proslava po raznim salama za proslave. Tu hranu ne dozvoljavaju da se deli siromašnima.