Да ли су стара времена добра

Приликом Брозове посете Мароку 1961. године, марокански краљ Хасан Други уручио је југословенском председнику већи број предмета од злата, сребра и драгог камења, углавном ручно рађених занатских, традиционалних производа у техници искуцавања. Један од њих, кутија за цигарете израђена у Паризу од осамнаестокаратног злата, тежа од пола килограма, на поклопцу је богато украшена са 35 брилијаната, 16 сафира и грбом Краљевине Мароко.

Свакако најнеобичнији поклон који је Броз добио током 40 година политичког живота, јесте имање од четири хектара, као и вила у Маракешу које је даровао краљ Хасан Други. Овим скромним поклоном Јосипу Брозу и његовој супрузи изразио је велику жељу да их чешће виђа у својој средини!

Шеик Саад ел Абдулах ел Сабах, престолонаследник Кувајта, 1979. године поклања Титу изузетну макету једрењака у сребру, симбол Кувајта, са деловима рађеним у филиграну, емајлу и свили. Сервис за чај са утиснутим грбом, изванредног дизајна, такође је дар кувајтског шеика.

Од јорданског краља Хусеина 1979. године стиже фигура ратника на камили од чистог сребра са деловима у позлати, на постољу од оникса. Овај предмет изузетне лепоте производ је чувене јувелирнице из Лондона.

Иако не постоје сасвим прецизни подаци о дародавцу, једна сребрна кутија упућује на царско порекло из Јапана. Направљена је у облику коцке и састављена из три дела. Богато украшена мотивима јапанске руже и представом самураја, обложена је сомотом и служи за одлагање накита.

Нешто сасвим посебно

Међу изузетним благом које је Броз добијао, издваја се по аутентичности један поклон о коме сазнајемо из сачуваних бележака Протокола председника Републике из 1973. године.

Британска краљица одлучила је да Титу и његовој супрузи поклони 10-12 пари папагаја, о чему детаљна упутства доставља преко амбасадора Велике Британије у Београду (о изради специјалног кавеза на острву Ванга, о навикама папагаја, парењу и сл.). У пратњи принца Филипа, супруга Елизабете Друге, приликом његове посете Југославији марта 1973, налазио се и орнитолог лорд Руперт Невил, принчев секретар.

Све поменуте земље уручивале су Титу своја највиша одликовања, као јавна признања за дела учињена у рату и миру. Међу њима се посебно издвајају она европска, од којих су многа установљена још у време крсташких ратова - дански Орден слона 1464, шведски Орден Серафима, као и британски Орден купатила установљен 1399.Куриозитет је да се, према статутима неких одликовања, она враћају дародавцу после смрти носиоца. Тако је и норвешко одликовање Велики крст ордена светог Олафа са огрлицом и лентом, којим је Тито одликован у Ослу 1965. године, морало бити враћено дародавцу, али се упркос томе и данас налази у Музеју историје Југославије. Према писању штампе, норвешки краљ Олаф Пети, који је Брозу и доделио одликовање, после посете Југославији у време Зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984. године донео је декрет по коме одликовање до његове смрти може остати у тадашњем Меморијалном центру „Јосип Броз Тито". Краљ Олаф је умро 1991. године, а одликовање се и данас налази у нашој земљи.

Kолекција Музеја историје Југославије неисцрпно је благо које сведочи о дугом, садржајном и контроверзном историјском периоду и људима који су га обележили. Поред дивљења које изазивају, ове изузетне драгоцености подстичу и на размишљање да ли су стара добра времена заиста била добра.