Борба против пластичног отпада

Загађење мора и океана пластиком данас, нажалост, више није реткост. Сваке секунде, 200 килограма смећа заврши у океанима. Од тога је чак 80 одсто пластични отпад, коме је потребно и више од 500 година да се разгради у природи.

Италија је једна од бројних земаља које су се придружиле глобалној борби против пластичног отпада. Тако је увела потпуну забрану производње и продаје штапића за уши од пластике. Узрок томе је истраживање, које је показало да штапићи чине девет процената отпада на плажама Италије. Због тога је од сада дозвољено производити их само од биоразградивог материјала, а произвођачи су обавезни да на паковању наведу како их правилно одлагати.

Италија већ неколико година покушава да елиминише пластичне производе за једнократну употребу, подсећа Стефано Чафани, председник удружења „Легамбијенте". Она је била међу првим земљама које су забраниле пластичне кесе за једнократну употребу у супермаркетима, а сада је прва земља Европске уније која је увела забрану производње и продаје пластичних штапића за уши. Следеће године забраниће и средства за чишћење која садрже микропластику, јер ситна пластична зрна која се налазе у неким пилинзима и детерџентима завршавају у рекама и морима.

Стефано наглашава да је то веома важна мера, али не и једина. „Правило је усвојено у оквиру прошлогодишњег Закона о буџету, а употреба микропластике у средствима за чишћење биће забрањена од 1. јануара 2020. Та правила прате оно о забрани пластичних кеса, а сва она су део већег пачворка, који морамо довршити, јер се загађење пластиком може смањити само доношењем више мера", каже Стефано.

И Грчка се, попут Италије, суочава са сличним проблемом. Што више туриста, више и пластичног отпада. На једном острву у близини Атине окупили су се волонтери у покушају да умање размере тог проблема.

Грчко острво Порос надомак Атине годишње посете хиљаде туриста. Али од пре неколико година, пластични отпад је почео да представља велики проблем. У неким увалама на северу острва може се видети како струје и ветрови доносе отпад из Атине и региона.

Мештанин Јоргос Сарелакоса каже да је морско дно већ препуно отпада. „Ако не предузмемо драстичне мере да смањимо величину овог проблема, ово море ћемо за десет година вероватно моћи да назовемо ʼпластичним моремʼ. Уколико наставимо да га загађујемо овом брзином, 2050. године у њему ће бити више пластике него рибе и других живих организама".

Рикарда Коувараса, власник продавнице опреме за једрење, додаје: „Пластика која плута морем је помало налик на медузу. Људи не желе да прилазе близу воде. Не желе да пливају, нити да плове морем уколико је прекривено пластиком".

А ово је само врх леденог брега. Седамдесет одсто тог отпада уопште не излази на површину, већ остаје на морском дну.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.