Снимак црне рупе – омаж Ајнштајновом генију

Када велике звезде експлодирају, у космосу настају црне рупе. Иако су готово невидљиве, имају огромну масу збијену на малом простору, а гравитација је толико велика да је ни светлост не може напустити. Свака велика галаксија у средишту има дивовску црну рупу и неке мање, величина звезда. И у средишту наше галаксије постоји црна рупа која има масу четири милиона пута већа од Сунца.

„Ајнштајн је формулисао општу теорију релативности која описује гравитационо поље. У оквиру те теорије постоје одговарајуће једначине којима је теорија формулисана и већ исте године када је Ајнштајн објавио своју формулацију теорије, исте те године је, немачки научник Караш Варшилд, пронашао решење тих једначина које описује објекат који данас називамо црна рупа. Оне су теоријски биле предвиђене пре но што смо их пронашли“, објашњава Марко Војиновић истраживач са Института за физику.

Зато овај успех, сматра гост Јутарњег програма, представља својеврстан омаж Ајнштајновом генију који је пре сто година формулисао постојање оваквих невероватних објеката, које ми тек данас успевамо да измеримо експериментално и да их фотографишемо. И на крају, испоставља се да они имају све особине тачно онако како је Ајнштајн и предвидео.

„Црна рупа је један од природних, завршних фаза у еволуцији звезде. Звезда је нешто што живи. Она настане, па троши своје гориво и када потроши своје нуклеарно гориво, уколико је довољно масивна, она колапсира. Под утицајем сопствене гравитације, под утицајем сопствене тежине се, буквално, скупи у једну тачку, условно речено, и око те тачке област простора која се формира је таква да је то је једно лоптасто подручје у коме је гравитационо поље толико јако да ништа не може да изађе напоље, ван те области. Не може чак ни светлост да изађе. Та област простора се назива црна рупа“, наводи Војиновић.

Фотографија која је недавно објављена је направљена на основу радио таласа које су научници „хватлали“ из области галаксије и затим је компјутерски реконструисали у слику. Пошто радио таласи нису из видљивог дела спектра, морали су да додају боје и интезитет да би било видљиво голим оком.

„Црне рупе представљају коначни стадијум еволуције звезде и као таква једини начин на који се она мења је да расте тако што усисава материјал који се налази довољно близу. Пошто је њено гравитационо поље изузетно јако она усисава материјал од околних звезда, од околних планета, све што може да падне на њу, прође кроз ту површину без повратка и упадне унутра. То само повећава њену масу“, истиче гост Јутарњег програма.

Шта се тачно догађа са материјалом који упадне у црну рупу за то немамо прецизних података, већ само теоријска предвиђања. Оно што Ајнштајнова теорија релативности каже јесте да сва материја пада у нешто што се зове сингуларитет. То би била геометријска тачка у којој је маса бесконачно велика, густина бесконачна, у којој је све бесконачно.

Међутим, чињеница је да у овом случају наука не може имати пуно поверење у Ајнштајнову теорију, тако да још увек нема јасне претпоставке шта се тачно дешава унутар црне рупе, закључује истраживач Института за физику.