Утицај климатских промена на подземне воде

Промене основних климатских параметара директно утичу на подземне воде односно на целокупни хидролошки циклус.

Студија утицаја климатских промена на подземне воде на подручју Посавине у Републици Србији покренута је 2016. године са циљем да се прикупе подаци о подземним водама и да се сагледа утицај климатских промена на подземне воде кроз дужи временски период.

„Климатске промене на подручју целе Европе, самим тим и Републике Србије, у последњих 10-15 година изазивају велике друштвене и привредне промене које значајно утичу на живот становништва. На подручју Србије се последњих година јављају учестале суше, али и поплаве, посебно на мањим и средњим водотоцима", каже мр Милан Томић из Геолошког завода Србије.
Додаје да су ова истраживања веома битна и из аспекта пољопривреде, пошто је то територија на којој се искључиво узгајају пољопривредни усеви и на којој се бави воћарством, а воде прве издани су главни снабдевачи биљака водом.

Утицај климатских промена и површинских вода на режим и резерве подземних вода

Подземне воде директно су изложене утицају климатских промена услед повезаности са површинским водама, али и индиректно, приликом процеса прихрањивања издани.

„Пре свега, режим подземних вода у приобалном појасу непосредно је везан са нивоом површинских вода (реке Сава и Босут). Код високих водостаја услед међусобне хидрауличке везе, подземне воде се хране површинским водама. Код ниских водостаја подземне воде хране површинске токове", наставља мр Томић.

Резултати анализа геоботаничких одлика терена ‒ потреба за наводњавањем и одводњавањем

У студији се даље каже да у пољопривредној производњи подземне воде, као и климатске карактеристике, имају веома значајну улогу. На истраженом подручју (Мачва и Срем) догађа се да велики делови терена у току године буду прекривени водом. Површински отицај је слабо изражен због малог пада терена. Скуп више фактора доводи до забаривања великог комплекса пољопривредног земљишта. Воде прве издани имају велики значај за доминантне културе које се узгајају на овом простору (кукуруз, пшеница и сунцокрет). Исти ниво подземних вода у одређеним условима може да представља довољну количину воде за исхрану биљака, а у другим условима да изазове труљење биљака или умањење приноса.

Резултати анализа нивоа подземних вода

Прихрањивање подземних вода, као процес, директно је условљено климатским променама, јер се налази у директној вези с падавинама. Повећавањем падавина, повећава се и прихрањивање, док смањењем падавина долази до дефицита подземних вода уколико се прихрањивање врши преко атмосферских падавина. На климатске промене „најосетљивије" су подземне воде које најкраћи временски рок проведу у оквиру издани или имају најкраћи пут од инфилтрације до пражњења.

Физичко-хемијски састав подземних вода са простора истраживања

Састав атмосферских падавина и процеси растварања стенских маса директно одређују хемијски састав подземних вода у зонама где је количина излучених падавина већа од вредности испаравања. У условима где је заступљена сува клима, интензивни процес испаравања доводи до повећања минерализације подземних вода. С променом минерализације мења се и хемијски састав подземних вода.

Режим вода Посавине

„Упоредном анализом суме годишњих падавина, водостаја реке Саве и промене нивоа подземних вода, евидентирана је њихова међусобна зависност. То значи да вредности суме падавина као и водостаја директно (непосредно) условљавају ниво подземне воде. Повишење или снижење суме падавина и водостаја непосредно доводи до промене нивоа подземних вода прве издани. Непосредна корелациона веза падавина, водостаја и подземних вода најизраженија је код њихових екстремних вредности (максимума и минимума). Односно, падавине диктирају протицај Саве, а они заједно условљавају ниво подземне воде", истиче мр Томић.

Површинске и подземне воде често су посматране као одвојени системи, јер je њихова интеграција, као и симулација промена у оквиру заједничког система, јако комплексна. Оба система би требало да се посматрају као један, зато што интеракција између прихрањивања и пражњења издани подземних вода представља суштину хидролошког циклуса. Студију је водио стручни тим Геолошког завода Србије, а значај ових истраживања огледа се и у сарадњи са другим геолошким заводима из Европе кроз пројекте GeoERA у оквиру Хоризонта 2020. У пројекте GeoERA укључено је више од 40 геолошких завода из целе Европе.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(четвртак, 02. мај 2019, 19:36) - kolega geolog [нерегистровани]

kelege geolozi

O pa to kolege iz zavoda rade nešto! :) I to zanimljivo :) Lepo, lepo, pozdav sa fakulteta!

(уторак, 30. апр 2019, 19:45) - anonymous [нерегистровани]

Saradnja 2

Primjecene su promjene na padu vodostaja.
Vodostaj se mijenja u toku cijele godine..
U vrijeme suse pada . U kisnom periodu raste.
Vodostaj treba mjeriti na vise mjesta , na ratzlicitim visinama.
Mjerenje se vrsi u tlu...
Racunati treba prosjek vodostaja u tlu za svaki mjesec.
Uporedjivati nekoliko godina..
Danas je ocigledno da se nesto desava ..
Nekad su podzemne vode postale.
Danas primjecujemo promjene vodostaja...
Mogu li podzemne vode nestati.
Mogu nestati..
Ali neka prvo nestane...
"" Ha, ha , ha .. Ko to zna ???? """.
Ni u sahari nestale nisu..
Nisu podzemne vode nestale u Sahari...
Nestalo je vode na povrsini...
Nestaje biljna i zivotinjsska flora.
Hajde da su zabrinemo...

(уторак, 30. апр 2019, 16:41) - anonymous [нерегистровани]

komentar

Ovo si izuzetno vazna istrazivanja i sa aspekta Balneoklimatologije-iskoristljivost podzemnih i povrsinskih voda kao i peloida u banjskim lecilistima.

(уторак, 23. апр 2019, 19:16) - Ja [нерегистровани]

Interesantno

Zanimljiva veza geologije i klimatskih promena! Bitno i za nas koji se bavimo poljoprivredom!

(понедељак, 22. апр 2019, 14:15) - Климатолог [нерегистровани]

Сарадња

Ово су веома интересантна и важна истраживања са аспекта водопривреде, геологије, пољопривреде, шумарства,... ово су животна питања, на којима треба да се ради, а значјна су за све аспекте друштва!