Ускоро отварање капија обновљене Голубачке тврђаве

После пет година реконструкције и археолошких истраживања, Голубачка тврђава, у коју је уложено више од девет милиона евра, поново је доступна посетиоцима од 29. марта. Врата обновљене тврђаве отвориће председник Србије Александар Вучић и комесар ЕУ Јоханес Хан.

Док археолози у Голупцу нису обавили свој део посла, није се почињало са зидањем. Њихова истраживања, променила су нека историјска сазнања о тврђави и животу у њој.

„Она се први пут спомиње 1335. године, али до сада се сматрало да ту, осим донжон кула и два објекта није било ничега. Међутим, ми смо на литици нашли каскадне објекте, десетак објеката, међу њима бих издвојила једну спратну репрезентативну грађевину“, каже археолог Марина Бунарџић.

Додаје да је важно то што су у најстаријем слоју рушења пронађене средњовековне фреске.

„Чини ми се да то иде у прилог теорији да је првобитни Голубац, та брдска фортификација, да је саградила српска држава“, објаснила је Марина Бунарџић и додала да је посматрање Голупца са врхова кула током истраживања – јединствен доживљај.

„То је просто величанствено. Стиче се утисак како је било онима који су бранили ту тврђаву, колика им је била прегледност... Просто – дише се пуним плућима, све је величанствено а мало и застрашујуће“, признаје Марина.

Током радова, пронађени су стаци римске куће из четвртог века и турског хамама из 15. века, предмети који припадају бронзаном и гвозденом добу. Пронађен је и велики магацин стрела.

„То је нешто што је заиста драгоцено. Размишљам како да то документујем што прецизније, да ништа не пропустимо, да све исцртамо како је било и да склонимо, да буде на сигурном смештено у депоу. Кад је све очишћено и конзервирано и кад почнемо да описујемо и тумачимо, онда смо тек свесни шта смо нашли“, описује своје искуство археолог Марина Бунарџић.

Грађена је да буде неосвојива

Обнова тврђаве почела је у септембру 2014. године. Директорка Друштва за развој туризма тврђаве „Голубачки град“ Искра Максимовић, каже да су новчана средства издвојена из два ИПА фонда, а један део је дала Аустријска развојна агенција.

Држава Србија је уложила око 400. 000 евра у опремање Визиторског центра и развој инфраструктуре у подножју тврђаве.

Подигнута на Дунаву, на улазу у Ђердапску клисуру, са девет кула, од којих је највиша Донжон кула, коју је Феликс Каниц назвао Шешир кулом због њеног облика, Голубачка тврђава је грађена да буде неосвојива због чега куле нису повезане и свака представља мало утврђење.

Археолошка истраживања показала су да је живот у тврђави у турском периоду био много развијенији него што се мислило, да је војска ту боравила много дуже него што се претпостављало, као и да је Голубац био веома важан турској империји због чега се ту развило и цивилно насиље.

Остали аутори: Ружа Јеремић Турудић
број коментара 7 Пошаљи коментар
(четвртак, 28. мар 2019, 19:38) - anonymous [нерегистровани]

Pitanje

Kako se uopšte može dograđivati neki deo koji uopšte nije postojao? Zašto se i glavni arhitekta Marija Jovin tome protivila, ako je sve u redu? Pitam kao troler, spiner, laik..

(четвртак, 28. мар 2019, 17:32) - anonymous [нерегистровани]

Bravo!

Izgleda veličanstveno! Bravo za sve posvećene ( a boga mi i hrabre!) arheologe, arhitekte, ist.umetnosti! Za mene je ovo pravi izraz patriotizma : znanje, predanost, profesionalnost u službi očuvanja kulturne baštine i prezentovanje svetu u najboljem izdanju! Čestitke svim brojnim članovima, od vodje projekta do fizičkih radnika!

(четвртак, 28. мар 2019, 16:29) - arch [нерегистровани]

Sve je u najboljem redu sa staklom na tvrdjavi

Da li vi koji zamerate upotrebu stakla govorite to iz licnog, profeiosnlanog ugla ili onako laicki? Ako ste profesionalci, dakle arhitekte, arheolozi, onda bi trebalo da znate da je to sasvim uobicajena praksa, davanja pecata vremena u kojem se izvode radovi i prezervira se postojece stanje. Neretka je praksa u svetu da postoje kombinacije od stakla, celika na objektima starim i po nekoliko stotina godina za delove koji su novo dozidani i nisu bili tu u ivornom stanju. Ovaj deo na tvrdjavi u Golupcu ranije niej postojao! Pre nego sto kritikujete, istrazite malo, internet je dostupan svima pa i vama koji ga imate da pisete kojekave komentare. I jos jedna stvar, nemojte da mislite da ste pametni samo zbog toga sto imate kritiku da udelite nekome / necemu, kritika mora da ima tezinu u suprotnom ide u rang spinovanja, trolovanja, nazovite to kako zelite...

(четвртак, 28. мар 2019, 15:03) - anonymous [нерегистровани]

Staklo

Zašto niko ne pominje staklo koje je ugrađeno u tvrđavu i kojim se narušava sama autentičnost iste? Na snimku se vidi na 1:06.
Pozdrav

(четвртак, 28. мар 2019, 06:15) - anonymous [нерегистровани]

staklo

Narocito mi se svidja onaj stakleni deo.. Nisam znao da su ljudi pravili tvrdjave od stakla pre skoro 800 godina... Drago mi je da su nasi arheolozi i eksperti uspeli da vrate tvrdjavu u njen originalni izgled.....

(среда, 27. мар 2019, 20:06) - anonymous [нерегистровани]

Na redu mora biti Smederevo

Smederevska tvrdjava bila je u savrsenom stanju pre eksplozije municije 1941. I danas ne bi toliko mnogo kostalo da se regulise pitanje nekoliko kriticnih kula na kopnenom zidu. A ogromni Donji Grad nudi neslucene mogucnosti da se tamo urede sadrzaji za turiste. Zapravo, mogao bi da se obnovi ceo grad sa drvenim gradjevinama iznutra, posto tu nema sta da se osteti, jer nicega i nema. I kada bi spojili Bac, Petrovaradin, Beograd, Smederevo, Ram i Golubac, imali bi konvoj recnih kruzera sa turistima kao niko u Evropi.

(среда, 27. мар 2019, 16:03) - Stefan [нерегистровани]

Prelepo

BIlo bi lepo da i smederevska tvrdajava kao i kalemegdan dozive svoje vracanje u neki prvobitni oblik sto pre dok sam ziv.