Koлико је сати?

Када би вас неко питао да набројите најважније ствари у свакодневном животу, вероватно би мали број вас навео и календар. И поред тога, календар је данас свакоме неопходан као што је био у свим периодима развоја људске цивилизације. У старо доба људи су помоћу њега углавном утврђивали време сетве и жетве, а данас он има много већи значај.

Календар је уведен много пре часовника јер је за живот људи сврставање времена у разне јединице било много важније од бројања сати, минута и секунди.

Зато су превасходно и осматрали небо и небеска тела, записивали њихов положај, кретање и друге појаве. Та осматрања вршена су у различитим крајевима света и у различита доба, што је и довело до стварања различитих календарских система.

Стари Египћани су међу првима утврдили да систем мерења времена заснован на месечевим менама не одговара природним кретањима Сунца. По њиховом прорачуну, Сунцу је требало 365 дана да заврши свој круг на небу, па пошто су утврдили годину од 12 месеци по 30 дана, на крају године додали су још пет дана које су прогласили за „дане гозбе".

Тај египатски календар усвојен је још 4236. године пре наше ере и сматра се не само за најраније познати календар од 365 дана него и за најраније забележено време у историји човечанства.

На другој страни света, у Америци, Маје и Астеци имали су веома сличан календар, али су додатак од пет дана сматрали за „зле" у којима се ништа није смело радити. И други народи су своје календаре заснивали углавном на египатском, с неким мањим одступањима, док крајем 16. века није прихваћен грегоријански, који се и данас користи.

После дана и ноћи, лета и зиме, месеца и године ‒ Сунце, воду, свеће, песак, клатно, тегове, федере, кварцне кристале, ласере и још много тога човечанство је користило за мерење времена, али се поставља питање ‒ ко је изумео сат? Још се поуздано не зна када су људи почели да користе „мерач времена" или уређај назван сат.

Вероватно је то било пре више хиљада година, када је неко лешкарио на земљи и видео како се сунчева сенка помера и залази, па је схватио да би за мерење времена могао да искористи сунчани часовник. Сумери су такав сат користили још 3.500 година пре нове ере а Египћани 1500 г. пре нове ере.

У старом Египту за мерење времена коришћен је и водени сат. То је био једини мерач времена који није зависио од посматрања небеских тела, а најстарији је пронађен у гробници египатског фараона Аменхотепа Првог, сахрањеног око 1500. године пре нове ере.

Касније име клепсидра добијено је од Грка који су почели да га користе у 4. веку пре нове ере. Такви сатови користили су се углавном да мере сате у ноћи, али могли су да послуже и по дневном светлу. С временом су грчки и римски астрономи усавршавали њихов механизам али им и покретали казаљке, додавали звона, мале фигуре које су излазиле приликом отварања вратанца, бројчаник... Проблем код ових сатова је што нису били потпуно тачни, а систем мерења био је базиран на протицању воде кроз основну кутију.

Револуција у мерењу времена догодила се у средњем веку. Прављење сатова у тим данима било је у исто време и уметност и мистерија. Уметност, зато што су припадници тог еснафа волели свој тежак посао правећи веома лепе часовнике, а мистерија, зато што је тајна трговине љубоморно чувана.

Реч сат почела је да се користи тек у 13. веку, када су на торњеве у неколико италијанских градова поставили механичке сатове. Механички сат чине успињач у часовнику, балансни точак или клатно које је тек половином 17. века почело да се користи, откуцаји у ритму и могућност да се зупчаник помера у малим једнаким „скоковима".

Конструисање ручног сата било је веома захтевно јер је у њега требало „уградити" минијатурни кварцни осцилатор, ниско волтажно струјно коло, малу батерију, као и електронски монитор.
Ти сатови и даље доминирају на тржишту због прецизности и поузданости у мерењу времена али ће их надмашити производња атомских сатова.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво