Папирна кеса је мање штетна од пластичне. Или није?

У годишњем енергетском прегледу „Би-Пија“ (некадашњи „Бритиш петролеум“) који је управо објављен, између осталог, тврди се да смањена употреба пластике у корист других материјала може имати негативне последице за животну средину.

Најинтригантнија сугестија у извештају нафтног магната односи се на то да смањена употреба пластике неће резултирати очекиваним исходом.

У „Би-Пију“ сматрају да ће, ако се настави тренд избегавања пластике, до 2040. године на снагу ступити потпуна забрана употребе пластичних предмета за једнократну употребу, и то на светском нивоу.

Предмети као што су чаше за кафу, кесе и боце за воду, чине више од трећине свих пластичних материјала произведених у 2017. години, преноси Би-Би-Си.

Ако се у свету настави „заокрет“ ка већем коришћењу папира, стакла и других материјала, у „Би-Пију“ предвиђају да ће то ограничити потражњу за нафтом у наредним деценијама.

Стаклена или пластична боца? 

Међутим, у документу се тврди да ће замена пластике другим материјалима узроковати већу потрошњу енергије, те јачу емисију штетних гасова.

„Ако замените пластичну боцу стакленом, то значи за око 80 одсто више потрошене енергије, а то значи већу емисију штетних гасова“, каже главни економиста „Би-Пија“ Спенсер Дејл за Би-Би-Си. Додаје да је стаклена боца тежа и да захтева много више енергије и при транспорту.

Би-Би-Си је иначе анализирао тврдње да би замена пластике за друге материјале имала негативан утицај. Дошло се до закључка да, када би се пластичне кесе потпуно замениле папирним или платненим кесама, то не би донело велику разлику у њиховом укупном утицају на животну средину. Папирне кесе су такође, мање издржљиве од других врста кеса, што значи да их корисници морају чешће заменити.

Прошлог новембра, истраживачи Универзитета „Хериот-Ват“ објавили су студију која показује да директна забрана пластике може проузроковати значајне штете по животну средину.

„Забрана или смањење њихове употребе имало би огроман утицај на начин на који живимо“, објаснио је професор Дејвид Бакланд, који је водио студију.

„На пример, замена пластике алтернативним материјалима као што су стакло и метали коштала би више због веће потрошње енергије и ресурса, укључујући воду, који су потребни за њихову производњу“, рекао је професор Бакланд.

Гиганти и безброј милијарди

Ипак, чују се и мишљења оних који сматрају да „Би-Пи“ наглашава негативну страну забране пластике јер је то у интересу компаније.

„Гиганти у дистрибуцији фосилног горива у будућности ће зарадити безброј милијарди ако се производња предмета од пластике за једнократну употребу настави садашњим темпом“, рекла је Луиз Еџ из британског Гринписа. Еџ је додала да стога није ни чудо што су заинтересовани да свет настави да пластику користи све више и више.

„Иако је истина да је потребно мање енергије за производњу и транспорт пластике у односу на стакло, стаклена боца се може поново користити десетак пута и може се бескрајно рециклирати, за разлику од пластике. Такође, материјали као што је стакло, када се нађу у природи, не загађују наше океане и реке стотинама година“, изричита је Луиз Еџ.

Када је реч о рециклажи, очекује се да од 2022. године Велика Британија уведе порез на производњу и увоз пластичне амбалаже која садржи мање од 30 одсто рециклираног материјала. Такође, данска компанија „Арла“ користи биопластичну амбалажу за млеко на бази дрвета која се може рециклирати као картон.

Очекује се и порез на количину емитованог угљен диоксида. Можда ће такви кораци, осим што ће пластику учинити скупљом, омогућити и то да њене алтернативе не утичу негативно на животну средину.