Како су гусари отели Јулија Цезара

Недостатак поморске силе оставио је Средоземно море рањивим.Картагина је пала 246. године пре н.е, док су хеленистичка Селеукидска империја и Птолемејско краљевство били у опадању. Иако је Рим тада био доминантна сила на Средоземном мору, није имао моћну морнарицу. Рат између Рима и Селеукидског царства почетком 2. века пре нове ере, допринео је додатном хаосу у источном Медитерану. Али, то није био једини узрок пиратства. Гусари су, наиме, Римљане снабдевали робљем. Пиратска мета били су спори, трговачки бродови, нарочито они који су превозили жито из Египта у Италију. Приликом заузимања таквог брода, посада би била заробљена и одведена на грчко острво Делос, у то време, главно међународно тржиште робљем. Робове је куповала римска елита и завршавали би на плантажама. 

Средоземни гусари имали су упоришта на Криту (у источном Медитерану) и на Балеарским острвима (у западном Медитерану). Касније су западну Киликију (данашња Турска, северно од Кипра) претворили у базу својих операција, чиме су и добили име "Киликијански гусари". Судбина чланова посаде које су гусари отели, зависила је од њиховог материјалног стања. Богати заробљеници остајали би таоци све док се не би исплатила откупнина.

Веома незгодан талац

Један од најславнијих талаца киликијанских гусара био је војсковођа Јулије Цезар. У 75. години пре н.е, будући римски диктатор, који је тада имао 25 година, заробљен је на путу за Родос где је студирао говорништво код Аполонија Мола. Гусари су тражили откупнину од 20 талената (лат.talentum), на што се Цезар насмејао, рекавши да немају појма ко је он и предложио да затраже 50 талената. Током заточеништва које је трајало 38 дана, Цезар се није понашао као заробљеник. Отмичари су морали да ходају на прстима када би спавао, добијали су увреде и грдње што му не аплаудирају док увежбава говор. Чак им је запретио, смејући се, да ће их обесити. Гусари су толерисали овакво понашање, чак им се допадала његова смелост коју су приписивали некој врсти "непосердности и младалачког весеља".

Откуп је стигао и Цезар је ослобођен у Милету. Одмах је преузео команду над неколико бродова и кренуо у лов на своје отмичаре. Заробио их је и одвео у Пергам. Како су заробљени гусари били под јурисдикцијом Марка Јунија, гувернера Азије, Цезар му је дозволио да их казни. Гувернер (отац Марка Јунија Брута, будућег Цезаровог убице) је, међутим, био неодлучан и Цезар је узео ствари у своје руке. Извео је гусаре из затвора и наредио разапињање на крст.

Помпеј и гусари

Недуго после Цезареве отмице, Римљани су послали нове експедиције против гусара, а Гнеј Помпеј је добио од Сената велика овлашћења. До краха киликијанских пирата дошло је после пада Крита. Иако су гусари покушали да уцене Римљане претњама да ће прекинути снабдевање намирницима, Помпеј их је брзо поразио. За разлику од Цезара, међутим, Помпеј је према заробљеним гусарима имао сасвим другачији однос. Схвативши да су они заувек изгубили базу у Киликији послао их је дубоко у унутрашњост Римске републике где су служили као земљорадници.

Приредила: Мирјана Бјелогрлић