Колико познајемо генерацију Зед?

Млади јутјубер Бака Прасе (алиас Богдан Илић) који има преко милион пратилаца, недавно је изазвао праву пометњу у Новом Саду.

Његови млади обожаваоци јурнули су у стампеду, неки су задобили лакше повреде, убрзо је стигла полиција, а Бака Прасе је напустио тржни центар у пратњи припадника интервентне јединице. Овај догађај отвара питање колико уопште познајемо или не познајемо генерацију Зед, њихова интересовања и навике, као и по чему се они разликују од припадника генерације Ипсилон, познате као миленијалци.

Миленијум генерација или Нет генерација обухвата рођене између 1980. и 1996. године. Миленијалци су пионири дигиталне ере, први су користили тада револуционарне, друштвене мреже, сведоци су рођења паметних телефона, слања смс порука и интернет претраге.
Генерацију Зед (Gen Z) џен-зи, називају и Пост-миленијум генерацијом, џензерима (Gen Zers). Најстарији су рођени 1997. и сада имају 22 године. Они се готово и не сећају како је изгледао свет пре мобилне технологије.

Миленијалци из Србије

Разлика између ове две генерације највише занима маркетиншке стручњаке како би своје производе прилагодили новим купцима, али сигурно је да ће се социолози посебно бавити српским миленијалцима. Тренутно, управо су миленијалци (39 -23 год) најбројнији у напуштању Србије у потрази „трбухом за крухом". Као деца доживели су ратове, економске санкције, политичке промене, бомбардовање 1999. У време светске економске, заједничке кризе 2008, завршавали су школе и кретали у потрагу за послом. Српски миленијалци су зато посебни у односу на светске.Они су храбри, скромни и одлучни. Многи од оних који су напустили Србију и запослили се у иностранству, данас шаљу новац родитељима, породици, пријатељима.
У финансијском смислу, миленијалци живе теже од својих родитеља. Светска економска криза 2008, дочекала је ову генерацију када су завршавали школе и кретали у потрагу за послом.

ФОМО, бојазан да се нешто не пропусти

Генерално, миленијалци и пост-миленијалци разликују се у много чему. Најпре, миленијалци су били везани за стони рачунар својих родитеља, а на интернет се конектовали преко телефонске линије. Генерација Зед носи рачунар у свом џепу и непрекидно је online. Они сами признају своју зависност од мобилног телефона, у већој мери него миленијалци. Фомо
(Fear of missing out,) или ФОМО, свеприсутна бојазан да ће нешто пропустити ако остану offline. Више од половине испитаних Зед генерације изјавило је за Business Insider да им је доступан Wi-Fi важнији од слободног тоалета. Ресторан, хотел, кафић, без могућности конекције, неће имати никакву шансу код пост-миленијалца.

Концентрација

Социјални психолози приметили су да млади рођени после 1997, примају информације брзо и још брже губе интересовање за њих. То су уочили и маркетиншки стручњаци који знају да у ери емотикона и видео снимака од шест секунди неће продрети до ове омладине ако не комуницирају с пет речи и великим фотографијама. Њихов опсег пажње је само 8 секунди, док је код миленијалаца 12 сек. Генерација Зед је нестрпљива, мање фокусирана, они живе у високо технолошком свету непрекидног update-овања, ажурирања, захваљујући апликацијама као што су Инстаграм Снапчет (Snapchat). Они су, међутим, бољи у обављању више задатака у исто време. Као хоботнице, истовремено проверавају друштвене мреже, слушају музику и четују. Они се брже пребацују са игре на посао и обрнуто, без обзира на сва ометања у окружењу.

Однос према образовању

Генерација Зед је, иако се присталицама класичног образовања то не чини, образована више него што јој се признаје. Они ефикасно проналазе помоћ на интернету, савете, бесплатне курсеве и заинтересовани су да сазнају различите, веома сложене ствари. Генерација миленијалаца верује у класично образовање. О посебности наших миленијалаца говоре и истраживања изнета на панелу Digital day у Београду пре три године. За њих су прави хероји њихови родитељи. Они су подизали кредите за школовање, становање, курсеве. Данас, у свету, студентски зајмови заробили су многе, који чак и нису успели да заврше колеџ.
Зато је однос Зед генерације другачији. Они не мисле да треба по сваку цену да заврше високе школе. Бројни су примери пословних успеха младих између 15-20 година. Пост-миленијалци најбоље уче посматрајући свет и људе око себе. Често прихватају волонтирање да би стекли искуство, упознали људе и градили мрежу контаката. 72% испитаних тинејџера жели сопствени посао у свом, незавинсом окружењу. Они се не плаше незапослености јер сматрају да се свакога дана отварају нове он лајн могућности.

Јутјуб

Чак 63% припадника генерације Зед више верује стварним људима него славним личностима у рекламама. Отуда и стално праћење јутјуб канала, а чињеница је да су многи инфлуенсери управо пост-миленијалци. Генерално, они показују мању заинтересованост за робне марке од својих претходника. Обично хвалисање да су у стању да приуште одређени бренд није толико интересантно данашњим тинејџерима колико је показивање своје индивидуалне личности. Што се тиче куповине, битна им је брза достава него бренд. Не купују импулсивно. За њих је куповина друштвена активност, са коментарима, оцењивањима, саветима оних које познају и не познају. Они препознају лаж и извештаченост. Имају свест о потреби чувања сопствених личних података.

Телевизија

Припадници генерације Зед гледају на телевизији углавном спортске преносе. Као и миленијалци, информишу се преко друштвених мрежа. Пост-миленијалци, нарочито девојчице, прате игране серије доступне на интернету, на свом телефону или лап-топу.

Вредности

Пост-миленијалци су више повезани са културама широм света него што су били миленијалци у својим тинејџерским годинама. Без жица и каблова, они су и сами мобилнији од претходних генерација. Миленијалци су отворили пут ка свету без граница, пост-миленијалци живе у том свету пуним плућима. Генерација Зед поседује свест о другим људима, различитости, очувању животне средине, терористичким нападима, природним катастрофама и све то прате у реалном времену на својим екранима. Једна од тема која их занима је социјална једнакост у свету. Нама, осталима, преостаје само да их подржавамо, упознамо боље, волимо, разумемо и верујемо да ће баш они створити бољи свет.

Приредила: Мирјана Бјелогрлић

 

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 23. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво