Лековити пелоиди

Пелоиди имају топлотно, механичко и према многим ауторима хемијско дејство. Захваљујући релативно великом топлотном капацитету, слабој топлотној проводљивости и одсуству конвекције пелоиди се као термички медијум примењују на релативно високим температурама од 42 до 44 степена Целзијусова, при чему постепено преносе топлоту на организам.

Према свом пореклу и особинама пелоиди се деле на разне врсте муљева, сапропела, тресет, вулканске и изворске пелоиде. "Kада су у питању лековити фактори природних и вештачких пелоида, одмах треба истаћи да је перспектива Србије, а нарочито Војводине у том погледу јако велика и разноврсна. На површинским коповима, откопавају се најразличитије глине по квалитету, које могу да буду основа за справљање вештачких пелоида неорганског порекла. Ту су још и стара речна корита која својим садржајем могу да се користе, као органска основа за надградњу и производњу лековитог блата. Према својим могућностима, карактеришу се бања Русанда у Меленцима и Палић", каже мр Милан Томић, дипломирани инжењер геологије из Геолошког завода Србије.

Апликације на пацијентима су локалне и опште. Када се пацијент третира општим апликацијама избегавају се се глава, врат и предео око срца, због велике оптерећености по кардиоваскуларни систем.

"Најчешће се користе локалне апликације на местима као што су шака, подлактица, лакат, колено, стопало, потколеница. Локалне купке које се такође примењују, праве се тако што се пелоиди мешају са обичном минералном или морском водом у размери 3 према 1 или 1 према 3, зависи од индикације и места које се третира на пацијенту", истиче др Наталија Татић специјалиста физикалне медицине и рехабилитације.

Комбиноване терапије 

Kако др Татић каже пелоиди се примењују тако што пацијент легне на дебљу памучну простирку преко које су постављени најлон и тања памучни простирка а потом се пелоид наноси у слоју од 5 до 6 сантиметара. Затим се умотава у сва три наведена слоја који су испод пацијента. Третман траје између 15 и 20 минута, док је за то време пацијент у стању мировања и релаксира се. Након тога се тушира водом која има температуру од 36 до 37 степени. Затим се облачи и одлази у просторију намењену за одмор који треба да траје од 30 до 40 минута. Температура самог пелоида износи од 40 до 42 степена Целзијуса. Третман је одвија у серијама од 12 до 18 наношења, а сваког другог дана се паузира. Уколико се третирају мањи делови као што су шака или лакат, могу сепримењивати узастопне терапије.

"Пелоидотерапија се може комбиновати са галванском струјом, као галвано-пелоидо терапија. На пелоидну масу, апликовану на ограничени део тела, директно се стављају металне електроде. Такође се примењује и електрофореза течне фазе пелоида - хидрофилна газа се натопи раствором пелоида добијеним посебним поступком и стави се у пределу обе електроде",  додаје др Татић.

Индикације за примену пелоида су артрозе, спондилозе, дископатије, бурзитис, псоријазни артритис, пострауматске контрактуре, успореност стварања калуса, дисторзије, дистензије, стање после луксација и фрактура, стање после повреде периферних живаца, код стерилитета и адекситиса. Лековитост блата је научно доказана, али лекари упозоравају да свака примена мора бити спроведена под строго контролисаним условима стручњака.