Пупин Цвијићу о Мештровићу

На преговорима у Версају, као члан српске делегације, пресудно је утицао да Блед и Бохињ припадну Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Пупин је донео на преговоре 40 сандука докумената којима је доказао да Банат припада новој Краљевини. Пупиново „југословенство" провејава у деловима писма Јовану Цвијићу који се односе на вајара Ивана Мештровића.

„Био сам такође много запослен и са Мештровићевим изложбама. Мештровић је велики уметник али у практичним радовима који су у вези са изложбама он је невешт као мало дете, и ту је требало доста гурања у напред да би се дошло до успеха. Изложбе су до данас биле доста успешне, али не онако како је то може бити Мештровић очекивао. Мештровић је духовит човек и у његовим радовима показује се велика духовитост. Али у великом његовом одушевљењу да изрази једну лепу идеју у дрвету, камену, или металу, он често жртвује анатомију. Бар тако је мишљење овде. Обичним људима који су се научили на класичну скулптуру не допадају се некласичне форме па ма како била лепа идеја која се крије иза тих форми. То је, укратко речено, први утисак који су Мештровићеве изложбе учиниле на овај народ у Њујорку. Али ипак изложбе су постигле доброг успеха, и мислим да ће укус за Мештровићеву скулптуру постати овде у Америци, све јачи и јачи."

Мештровић је због уметности жртвовао анатомију, а има оних који су жртвовали памет, душу и морал.
Шта је великог физичара мотивисало да уложи толико напора у организацију изложби једног великог вајара? Велики физичар, пише великом географу о великом вајару!
Михајло Пупин је сматрао, по свој прилици, да нова држава, коју је стварао и подржавао, мора у Америци, бар у уметничким круговима, бити представљена и као земља уметника, а не само ратника.
У следећем тексту: шта је Пупин написао Цвијићу о својој аутобиографији.