Једна слика, прича о самоуком уметнику

Линеарно ткање, приче о великим догађајима из живота обичних људи, богат колорит, флуидност покрета уочавамо у делу једног сликара „наиве“ који се у том свету уметности разликовао од других јединственим, аутентичним приступом.

Милосав Јовановић (1935‒2014) рођен је у Опарићу близу Јагодине. Сликарством почиње да се бави у двадесетим годинама. Године 1960. први пут излаже на групној изложби наивних сликара под називом „Самоуки српски сеоски сликари" у Галерији Дома ЈНА. Излагао је на многим групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству. Сликао је на папиру, лесониту, платну, користећи туш, уље и друге технике.

Специфичан начин стварања којим се издваја од других наивних сликара привукао је многе познате личности које су с временом употпуниле своје колекције његовим сликама. Међу њима су: бивши председник Сједињених Америчких Држава Џералд Форд, некадашњи канцелар Немачке Вили Брант, некадашња премијерка Индије Индира Ганди, последњи ирански шах Реза Пахлави, славна глумица Софија Лорен и многи други. Милосав је значајан за наивну уметност Србије због специфичности рада повезаног са духовним наслеђем завичаја, народним предањима и митологијом. Добио је бројна признања за свој рад, попут награде за животно дело 2003. године.

Шта све можемо да ишчитамо на његовој слици Рода?

Уочавамо експлозивну енергију интуитивног. У посматрачевом оку прикази на платну изгледају веома сугестивно. У првом маху, декоративни миље подсећа на цртеже аустралијских домородаца Абориџина, али не носи њихову симболику.
У делу Милосава Јовановића не превладава литерарно већ пиктурално, уноси сугестивно елементе који постају наративи ‒ из њих се ствара прича као на овој слици.

Препуштајући се често надреалним конотацијама доживљеног, овај уметник је остао доследан свом маниру до краја живота. Он облике дезинтегрише, стилизује, трансформише путем тачкица, зареза, завијутaка, флоралних вињета и кружница, што ствара утисак пријатности код посматрача без обзира на тему и мотиве које приказује.

Са необично снажним емоцијама, мисли овог уметника исписане су језиком симбола. Комплементарним бојама (зелено-црвено, плаво-наранџасто) уметник асоцира причу о рођењу, љубави мајке према детету и појму „време" које у његовим делима има митски карактер.

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 23. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво