Средњошколци о женама у књижевности

На питање која им књижевна јунакиња прва падне на памет, одговори су најчешће били ‒ Ана Карењина, затим Ана Франк, Кристијана Ф. Поменули су и Изабел из „Славуја над Пиринејима", Лауру из Петраркиног „Канцонијера", Јустину из „Александријског квартета", Кетнис Евердин из „Игара глади".

Када је реч о приказивању књижевних јунакиња кроз историју књижевности, закључили су да су оне кроз разне периоде приказиване на различите начине. Поједини испитаници изјавили су да су оне „енигме, које сви (писци) покушавају да одгонетну, а никоме није пошло за руком". Већина је изјавила да су књижевне јунакиње у ранијим епохама углавном биле нека врста „помоћи књижевном јунаку", мученице, „нечије жене", „жене или мајке великих јунака", али да су се кроз време „пробијале ка главним улогама", и да оне данас често „замењују" јунаке.

На питање како би изгледала књижевна јунакиња у њиховој књизи, одговори су најчешће били „као обичан човек". Поједини мушки учесници изјавили су да се не би усудили да пишу у име неког женског лика, јер „само жена може то да ради, а да делује истинито". Поједини су и физички описивали јунакиње, па би једна од њих имала риђу, коврџаву косу и пеге на лицу. Када је реч о особинама личности, јунакиње би биле мудре, одлучне, храбре, „јаке и сталожене", независне, „жене од става", „неко ко све може сам". Оне би се „бориле против друштва, власти", поједине би унеле промене у друштво, „не би биле понижаване и биле би довољно јаке да се изборе са свим проблемима".

Када је реч о књижевницама, учесници су изјавили да се оне данас разликују од оних у претходним епохама по слободи писања, по томе што их сада има много више; затим да су некада биле „уштогљене" а да данас могу слободно да говоре о свим темама. Поменули су и то да су жене раније морале да пишу под псеудонимима, да су покушавале да пишу „из мушког угла", а да данас пишу „како год желе". 

Приредила Татјана Цвејић