Србија је већа од Југославије, тврде научници

Србија је већа и сјајнија од Југославије, потврђују астрономи. Обе се налазе у Главном астероидном појасу између Марса и Јупитера и за њих знамо око 80 година. И то је само делић фантастичних прича о астероидима које можете чути на изложби у Галерији САНУ у Београду.

Астероиди у Ђуре Јакшића до 9. фебруара

Изложбу "Астероиди, мали камени светови" организовали су Галерија науке и технике САНУ и Астрономска опсерваторија.

Ауторка је др Наташа Тодоровић која четвртком посетиоце од 18 часова води кроз свет астероида. Уторком је у том послу, у исто време, мења Ивана Милић Житник.

Изложба је реализована средствима Америчке амбасаде у Београду, уз подршку општине Звездара и донацију из Телекома и Woodlines design studio. Грађу су уступиле многе институције, међу којима Природњачки музеј у Београду и Природњачки центар у Свилајнцу.

Више од века након првог открића астероида у Палерму, стекли су се услови да и српски астрономи посматрају мале планете. Тридесетих година прошлог века са Астрономске опсерваторије примећена је прва - 1564.

Право да именује астероид има научник који га је открио, па је тако 10 од 18 астероида који носе српска имена именовао Милорад Б. Протић, који је од тридесетих година радио на Звездари.

Мала планета не може, међутим, да понесе свако име.

"Постоје утврђена правила по којима се имена додељују. Често и као награда за неки поступак ван области астрономије. Једно од правила је и да се по политичарима не могу додељивати имена астероида пре него што прође 100 година од њихове смрти", објашњава др Наташа Тодоровић са Астрономске опсерваторије у Београду, ауторка изложбе "Астероиди, мали камени светови".

На овој интерактивној изложби која ће бити отворена до 9. фебруара у Галерији науке и технике САНУ посетиоци могу открити како су астрономи из Србије додељивали имена астероидима, али и које личности из Србије су добиле "свој" астероид.

Од њих је све почело... 

Војислав В. Мишковић је 1932. године преселио Астрономску опсерваторију на Велики Врачар, део Београда који ће касније понети име Звездара. Под његовом управом кренуло се у посматрање свемира и малих небеских тела.

Тај занат у Србију је донео Перо Ђурковић. "Током боравка на Краљевској опсерваторији у Белгији 1936. године, он је за шест месеци научио како се посматрају мала тела и открио две мале планете, једна ће касније понети име Милутина Миланковића", истиче Наташа Тодоровић. 

Убрзо по његовом повратку у Београд, са Звездаре је откривена прва мала планета, која је две године касније добила име Србија.

Открио ју је астроном који је у историји Опсерваторије био и најуспешнији у том послу – млади Мишковићев асистент Милорад Протић. Током 45 година дуге каријере открио је 34 астероида.

Њему је Политика 13. марта 1938. године посветила текст под насловом "Од јуче један планетоид носи име Србија" и наднасловом: Док су милиони спавали, обављено је једно крштење у васиони.

"Није пропустио ниједну ведру ноћ. Стражарио је над небом и над облацима у својој куполи, са једним оком на великом дурбину, такорећи преко целе ноћи и сваке ноћи. И чим би се облаци растурили и указао један део ведар, он није жалио свој одмор, своју топлу постељу. Прекидао је сан, ма које то доба ноћи било да би започео посао" (Политика, 13. март 1938)

Иако је био аутономан у давању имена, за прву се ипак консултовао са својим ментором Војиславом Мишковићем, који је сугерисао да прву планету треба назвати Србија.

Очевим стопама кренула је и Војислава Протић Бенишек, као и њен син Владимир. Поред породичних веза, ово троје научника везује још нешто – сви имају "свој астероид".

У интервјуу за РТС Војислава Протић Бенишек тврди да њен отац никад није био усмераван, али је у каснијим данима размишљао да повуче име 1550 Тито. Подсећа да су у то време људи били фасцинирани личношћу Јосипа Броза.

"Моја мајка и отац су били млади, били су одушевљени победом. Он је ушао као победник са Русима у Београд", рекла је Војислава Протић Бенишек.

Милорад Протић није волео никакву рекламу, као ни да разговара са новинарима. Остале су, међутим, анегдоте. Једна од њих је управо у вези са текстом у Политици:

"Новинар је пошто-пото хтео фотографију. Мој отац је рекао да нема потребе, али је човек био вешт и отишао код моје мајке. Рекао је да га је послао њен супруг. Она је нашла неку фотографију и дала је. Од ње су урадили фото-монтажу како он посматра", испричала је Војислава Протић Бенишек.

Милорад Протић је био из скромне породице и до краја живота је био скроман човек. Преминуо је неколико дана пре него што је астероид именован по њему 22278 Протић. Његова ћерка је уверена да он то не би одобрио.

Астероид као поклон

Али јесте један астероид назвао по свом унуку Владимиру, за рођендански поклон. Годинама касније, Владимир је наставио дединим стопама, научним радом задужујући астрономију.

Aстероид 1724 Владимир je, заправо, 1932. открио белгијски астроном Делпорт, али није направио два сукцесивна снимка, што је било неопходно.

Двадесет година касније, 1952. године, Милорад Протић је вршио посматрање и "открио" ту малу планету. Два или три месеца ју је пратио и пријавио ју је.

"Међутим, када је израчуната орбита, види се да је то Делпортово откриће. Делпорт је као каваљер рекао: Пошто сте ви открили објекат који сам ја давно изгубио, молим вас да га ви именујете. Тако је Владимир добио малу планету", испричала је Војислава Протић Бенишек.

У част ове научнице, 2006. године тадашњи директор Центра за младе планете је назвао астероид 5397 Војислава. Поред посматрачког рада, она се бавила различитим проблемима небеске механике, као и другим областима астрономије и њеном промоцијом.

Милорад Протић је именовао и астероиде 1517 Београд, 1554 Југославија, 2244 Тесла и 2348 Мишковић. Владимир Бенишек је један од заслужних за именовање астероида 57868 Пупин.

Дејан и Симонида

По избијању Другог светског рада астроном Перо Ђурковић био је ухапшен и одведен у логор.

Његов пријатељ из Белгије Франсоа Риго је у знак подршке назвао један астероид по његовом сину Дејану (1555 Дејан), који је имао четири године.

Перо Ђурковић је у логору наишао на научну публикацију из које је то сазнао.

Дејан Ђурковић је касније постао сценариста и режисер, а радио је и на РТС-у, каже научни сарадник на Опсерваторији др Наташа Тодоровић.

Перо Ђурковић је заслужан за откриће и именовање  мале планете 1605 Миланковић и 1700 Звездара

Неочекивана прича стоји и иза астероида који је 1938. године открио Милорад Протић. Име је добио након више од 30 година.

У знак захвалности што је издејствовала средства за проширење Опсерваторије која је седамдесетих била у незавидном материјалном стању, чланица СИВ-а Олга Николић добила је право да именује астероид под бројем 1675.

Неочекивано за то време, Олга Николић је изабрала да то буде Симонида, по Симониди Немањић (1294-1345.), српској принцези и супрузи краља Милутина.

Горе од Украјине па до Аустралије

Један број астероида који носе српска имена откривен је са Астрономске опсерваторије на Звездари, док су остали откривени са различитих телескопа широм света – у Америци, Јапану, Аустралији, Украјини, Белгији.

Свим малим планетама које носе српска имена заједничко је то што се налазе у Главном астероидном прстену и ниједан није опасан по Земљу. Астероид Ћук, међутим, има велики нагиб у односу на остале астероиде.

Назван је по Матији Ћуку, младом српском научнику који тренутно ради на СЕТИ Институту у Калифорнији. Именовање Астероида 5639 по њему 2014. године било је изненађење. У том периоду добио је и награду "Харолд Уреy", коју додељује Америчко aстрономско друштво.

"Када сам дошао на конгрес где се награда додељивала, тек тада сам сазнао да су моје колеге предложиле да се овај астероид назове по мени и да се то објави за време конгреса. Иако доста мојих колега има астероиде назване по њима, ја то у том тренутку нисам очекивао и мени је то било изненађење", рекао је Матија Ћук за РТС.

Његове колеге су одабрале тај астероид из групе Хунгарија, јер је Ћук 2014. објавио рад баш о тој групи. Рачунајући касније путању астероида 5639, открио је да неће заувек бити на тој орбити, него ће "бити изгубљен за мање од милијарду година".

Док је прикупљала податке за изложбу Наташа Тодоровић је сазнала да једна мала планета носи име по др Бојану Новаковићу са Математичког факултета. То није знао чак ни овај млади научник.

"Пракса је иначе да се имена нових астероида свечано прогласе на скупу који се одржава сваке треће године и носи назив 'Asteroids, Comets, Meteors'. Овај скуп је 2017. године одржан у Монтевидеу. Како ја нисам учествовао на том скупу, нисам сазнао да сам 'добио' астероид", рекао је Бојан Новаковић за РТС.

Тај астероид, објашњава, није много проучаван, а припада фамилији која се зове Еос. Новаковић је астероид "добио" за рад на пољу небеске механике, као и за откриће и идентификацију управо астероидних фамилија.

Да астероиди нису резервисани за топониме и научнике, потврђује и астероид 6589 Јанковић. Открио га је 1985. године астрономски пар Черник, са Кримске астрофизичке опсерваторије, а именован је 2000. године по Милану Јанковићу, познатијем као Филип Цептер.

Ово именовање представља признање његовом доприносу у области екологије, културе, спорта и медицине. За то је добио и диплому академика за коју каже да представља потврду да је мисија компаније да буде мост између човека и природе. Именовање астероида, каже Цептер за РТС, није код њега пробудило посебно интересовање за астрономију.

Армагедон, само на филму?

Неке мале планете састоје се од метала. Да ли можемо да замислимо сцене у којима људи слећу на астероиде у потрази за рудама?

"Судећи по неким научницима, то је врло реално и свакако више не спада у домен научне фантастике нити сценарија из холивудских филмова. Штавише одржано је већ неколико скупова где су се таква питања разматрала. Поготово ако знамо да се вредност неких астероида процењује на више милијарди долара. Само, како их донети?", пита Наташа Тодоровић.

Тренутно су, иначе, актуелне две свемирске мисије, једна јапанска Хајабуса 2 и америчка Озирис-Рекс које имају за циљ да донесу тло са оближњих астероида на Земљу.

"Мада, то се не дешава само због анализе узорка са нечега што је можда старо колико и Сунчев систем, него и да би се испробала могућност копања руда на другим небеским телима. У некој ближој или даљој будућности можда и са људском посадом, ко зна", каже Тодоровићева.

Са Звездаре се више не гледају звезде

Посматрања небеских тела се више не врше са Звездаре, већ са планине Видојевице, где се налази телескоп "Миланковић". Он је набављен 2016. године и скоро две године је био смештен у привременом павиљону.

У септембру 2018, завршена је градња новог објекта у коме се сада налази телескоп и одакле се врше посматрања сваке ноћи када то временски и други услови дозвољавају.

"Посматрања свемирских објеката се врше на основу пажљиве селекције, а искусан астроном већ зна и шта да очекује од одређене посматрачке ноћи. Попуњавање база података је такође значајан задатак, мада је свако посматрање заправо могућност за неко ново откриће. Да ли ће бити значајних и великих открића? Надамо се да хоће", наводи др Наташа Тодоровић.

број коментара 10 пошаљи коментар
(понедељак, 21. јан 2019, 08:08)
anonymous [нерегистровани]

Србија

Још само да неки међу нама у Србији то схвате и у правом смислу.

(недеља, 20. јан 2019, 22:25)
Наташа [нерегистровани]

1550 Тито

Астероид Тито је пуким случајем откривен 29. новембра, што је послужило као мотив да се баш тај астероид назове по Титу. Предлог је послат у Центар за мале планете 1946, а одобрен је тек 20 година касније. После је донета одлука да се по политичарима не могу назвати итд...

(недеља, 20. јан 2019, 21:57)
anonymous [нерегистровани]

gramaticka greska...??

Nije uopste medju asteroidima.
Tito je igubljena kometa koja je poslenji put vidjena na teleskopu
u noci devetog juna cetrdeset trece godine.

(недеља, 20. јан 2019, 19:09)
Aleksandar [нерегистровани]

Možda nešto drugo?

Ako Vam izuzteno duhovita metafora u naslovu nije jasna onda možda bolje pročitajte još zanimljiviji članak. Ili jednostavno kliknite na neke “pametnije” članke.

(недеља, 20. јан 2019, 17:28)
Djekna [нерегистровани]

Asteroid Tito

Pa kako je asteroid nazvan Tito kada lepo pišete da se asteroidi mogu nazivati po političarima tek 100 godina nakon njihove smrti. Nije mi jasno.

(недеља, 20. јан 2019, 17:02)
anonymous [нерегистровани]

Svaka cast na ovakvim temama

Nisam znao za ovaj podatak. Sa zadovoljstvom sam procitao tekst do kraja. Zelimo jos vise ovakvih tema, ovo je pravo istrazivacko novinarstvo!

(недеља, 20. јан 2019, 10:36)
Ranko [нерегистровани]

Paznja

I Novi Sad je veci od Beograda u duhovnom i istorijskom smislu.Objavljujete svakakve gluposti.

(недеља, 20. јан 2019, 10:32)
anonymous [нерегистровани]

P20

Srbija je broj 0 nulla

(недеља, 20. јан 2019, 09:30)
Prave vrednosti [нерегистровани]

Prave vrednosti

Bilo bi super kada bi se rts kao vodeca novinska kuca u zemlji vise na ovaj nacin bavila naukom, obrazovanjem i pravim vrednostima, umesto onih polupisticnih tekstova "kako smrsati, "kako se motivisati", "sta niste znali o...."

(недеља, 20. јан 2019, 09:11)
anonymous [нерегистровани]

vaistinu veca je..???

Veca je za 2,658 milimetara.
Mjerenje je izvrseno na zvjezdanom nebu popa protica, mikrometarskim zavrtnjom.
Dana onog , na ovom mjestu medju zvijezdama..

Астероиди у Ђуре Јакшића до 9. фебруара

Изложбу "Астероиди, мали камени светови" организовали су Галерија науке и технике САНУ и Астрономска опсерваторија.

Ауторка је др Наташа Тодоровић која четвртком посетиоце од 18 часова води кроз свет астероида. Уторком је у том послу, у исто време, мења Ивана Милић Житник.

Изложба је реализована средствима Америчке амбасаде у Београду, уз подршку општине Звездара и донацију из Телекома и Woodlines design studio. Грађу су уступиле многе институције, међу којима Природњачки музеј у Београду и Природњачки центар у Свилајнцу.