Средњошколци и поезија

Готово сви средњошколци изјавили су у емисији да у слободно време не читају поезију. Поједини су рекли да радије читају прозна дела, а неки радо читају поезију коју на Инстаграму постављају њихови пријатељи, али не знају ко су аутори тих стихова. Када би требало да издвоје омиљене песнике, одабрали би Јована Јовановића Змаја, Милана Ракића, Алексу Шантића, Едгара Алана Поа, затим Шарла Бодлера, Љермонтова, а највећи број њих поменуо је Десанку Максимовић.

Било је и оних који воле иранску, арапску и јеврејску поезију, њихове стихове о природи, љубави и уживању у животу, односно оне у којима се уздиже и слави бог. Поједини су изјавили да се „не разумеју довољно у поезију да би издвојили омиљеног песника или песникињу".

На питање зашто се данас мало чита поезија, одговори су се односили на то да је већини младих „досадна", „патетична", да се у школи не обрађује на занимљив начин, да недостаје више интеракције између професора, дела и ученика, да је обрада дела „беживотна" и да се на часовима обрађује много песама па немају жељу да их читају и у слободно време.

Разлози леже и у времену које је потребно да би се анализирала песма, као и у томе да се „проза лакше разуме". Поједини ученици закључили су да су људи данас мање емотивни, хладнији, и да их „мрзи да размишљају".

Сви учесници су се сложили да у музици има много великих песника, наводећи Роџера Вотерса из „Пинк Флојда", Ника Кејва као „истинског уметника", затим Лану дел Реј, од домаћих Марчела, Ђорђа Балашевића и друге.

Занимљиво је да је већина знала стихове појединих песника напамет, попут „Домовине" Душана Васиљева, „Отаџбине" Ђуре Јакшића, затим „Плаве гробнице" Милутина Бојића, „Облетао је око мене" Жака Превера, „Стрепње" Десанке Максимовић.

Приредила Татјана Цвејић