Др Михаило Гавриловић и архивистика

Академик др Тихомир Р. Ђорђевић је за њега рекао: „то je била права срећа за нашу националну науку. Само онај ко ради у Државној архиви зна како је била уређена и колико се при свим тешким условима развијала".

Јован Скерлић је нагласио да савесност, објективност и духовно поштење стављају Михаила Гавриловића високо над онима који су проучавали историју Србије у 19. веку.

Какав је био професионални пут др Михаила Гавриловића ‒ пут једног просвећеног интелектуалца те епохе?

Рођен је у Алексинцу 1868. године. Након завршетка матуре у гимназији у Нишу, уписао се на Историјско-филолошку групу на Великој школи у Београду. Завршио је Филозофски факултет, а потом радио као предавач у Учитељској школи у Нишу. Неколико година касније отишао је у Париз, где се професионално усавршавао боравећи највише на Сорбони. На крају је докторирао на Париском универзитету.

Париз, Лондон, Беч, Москва, Петроград ‒ била су места за усавршавање на пољу архивистике.

У једном обраћању министру просвете и црквених дела написао је: „Учећи историју на Великој школи и припремајући се за професорски испит, дошао сам до уверења да је једино и само оно проучавање поуздано које се заснива на истраживању оригиналних историјских докумената".

Преузевши дужност управника Државне архиве у Београду 1899. године, убрзо је изгласани закон применио у пракси, настојећи да што пре сузбије „јавашлук, непажњу и уништавање архивске грађе" које је затекао. Био је пасионирани сакупљач документације, увећавао је збирке куповином, поклонима и задржавањем позајмљених докумената. Фондови Државне архиве су се увећавали.

Године 1906. изабран је за хонорарног професора Историје српског народа 19. века на Правном факултету у Београду, а 1914. за редовног члана Српске академије наука. Од 1911. проширује своје деловање на пољу дипломатије, када је изабран за министра на Цетињу.

Међутим, изненада умире у зениту највећег интелектуалног потенцијала, 1924. у 56. години. О његовој смрти и заслугама извештавала је и светска штампа.

Лондонски Дејли телеграф је писао 3. новембра 1924: „Није увек једноставно за представника једне балканске државе да успостави велики утицај у Лондону. Али захваљујући једноставности и снази заштитника, његовој љубазности и скромности, широком знању и учености, др Михаило Гавриловић уживао је дубоко поштовање од стране британског Министарства спољних послова".

Данас, после 120 година, уз садржајну изложбу у Архиву Србије сетимо се др Михаила Гавриловића, научника и патриоте. Поред обиља документоване грађе, у Архиву постоји и лични фонд др Михаила Гавриловића.