Непланирани рандеву

Насини научници су успешно спровели „Нове хоризонте" ‒ сонду на нуклеарни погон ‒ поред мистериозне стене величине планине која се налази иза орбите Плутона.

Објекат се зове Ултима Тули и удаљен је више од 6,4 милијарде километара од Земље. Од Плутона, који је сонда „Нови хоризонти" посетила јула 2015. године, удаљен је 1,6 милијарди километара.

Сонда је успоставила везу са базом у 10.39 по источном стандардном времену, потврђујући да није била уништена током маневра. Ултима Тули је тако постала најудаљенији објекат који су људи до сада посетили.

Првог дана нове године сонда је извела маневар скретања, снимивши стотине фотографија у унапред планираним секвенцама. Приближила се стени на 3.500 километара у 12.33 по источном стандардном времену. Потом се окренула како би снимила стену још једном при одласку, и то при брзини од 51.500 километара на сат.

Мисија је била смела и амбициозна. Када је Наса лансирала сонду „Нови хоризонти" ка Плутону 2006. године, нико није знао да Ултима Тули постоји. Није чак постојао ни начин да се објекат са сигурношћу детектује (формални назив му је 2014 МУ 69) све док астронаути нису надоградили камере на свемирском телескопу „Хабл" 2009. године.

„Ово је много изазовнији прелет него прелет поред Плутона", рекао је пре прелета Алан Стерн, вођа мисије „Нови хоризонти". „Не могу да вам обећам успех. Напињемо могућности ове летелице до крајњих граница."

Али сигнал који је ухватила Насина Лабораторија за физику Универзитета Џон Хопкинс потврдио је да је брод преживео. Прве слике стигле су на Земљу првог јануара увече и објављене су наредног јутра.

„Када бисмо знали шта да очекујемо, не бисмо ни ишли до Ултима Тули. Због тога и идемо у истраживање", рекао је Стерн.

Шта је Ултима Тули и где се налази

Сонда „Нови хоризонти" је пловила зоном која се зове Кајперов појас, регионом у ком је сунчева светлост слаба колико и светлост пуног Месеца на Земљи. Тако удаљени, смрзнути остаци формација Сунчевог система који се зову објекти Кајперовог појаса (ОКП), вребају у великом броју (Плутон је један од њих).

Ултима Тули је један од тих нетакнутих остатака. Претпоставља се да је остала у својој удаљеној и леденој орбити милијарде година. Стерн каже да је име објекта дошло из норвешког језика, фразе која значи „иза најудаљенијих граница".

Јединствени налази које је сакупила сонда „Нови хоризонти" могу стога да дају нове податке о томе како се Сунчев систем развио и како су планете попут Земље настале, каже Стерн.

„Ултима је прва ствар до које смо дошли а да није довољно велика да на њој владају геолошки закони као на планети, и да није била много под утицајем сунчеве топлоте", рекао је он. „То је као временска капсула од пре 4,5 милијарди година. Зато је овај објекат тако посебан."

Стерн упоређује овај прелет са археолошким истраживањима у Египту. „То је као да је неко отворио неку фараонску гробницу и ушао унутра ‒ на тај начин можете да видите како је култура изгледала хиљаде година пре. Разлика је једино у томе што овде истражујемо праскозорје Сунчевог система", каже он.

Пут у непознато

Због ограничења која има сонда „Нови хоризонти", биће потребни месеци како би се примиле детаљније слике у пуној резолуцији.

Прве слике у пуној резолуцији неће стићи пре фебруара, а могло би да прође још 20 месеци док истраживачи дођу до свих података прикупљених током проласка, кажу научници. Надају се да ће слике бити изненађујуће попут оних са Плутона.

Десет хиљада пута теже него прелетање Плутона

Пролазак поред овог објекта је био знатно тежи него пролазак поред Плутона. Сусрет са нечим што је велико као планина покривена прашином, милијарду и по километара од Плутона и припрема за то ‒ 10.000 пута су тежи него долазак до Плутона. И то зато што је Ултима Тули 10.000 пута мања од Плутона. Успех је невероватан, кажу научници.

Помоћу телескопа из целог света, две и по недеље трајало је проналажење тачне позиције сусрета стене Ултима Тули и сонде „Нови хоризонти". Да би видели удаљену звезду чију светлост блокира Ултима Тули (то је уједно и једини начин да се сними овакав објекат са Земље) и да би тако одредили тачну орбиту стене, научници су користили телескоп СОФИА (Stratospheric Observatory for Infrared Astronomy), најновије чудо технологије. Направила га је Наса и постиже фантастичне резултате ‒ у питању је телескоп постављен унутар специјално модификованог боинга 747 који лети на висини од 13 км изнад Земље и на тај начин избегава инфрацрвени утицај атмосфере. Уз то су морали да упосле и велики број телескопа у Аргентини.

Пролазак земаљске сонде поред стене Ултима Тули могао је да се посматра уживо преко Насиних ТВ канала.

Приредио Бојан Главонић